Milan Lukić: Koji su problemi u malinarstvu

Ilustracija: Milan Lukić, direktor Instituta, foto: Institut u Čačku
Ilustracija: Milan Lukić, direktor Instituta, foto: Institut u Čačku

Prilikom posete Institutu za voćarstvo u Čačku imali smo tu čast da razgovaramo sa direktorom Milanom Lukićem. Iz razgovora sa njim saznali smo da je posle završetka studija odmah počeo da radi u Institutu, kao istraživač pripravnik, i od 2015. godine je na čelu ove veoma važne ustanove kada je u pitanju voćarska proizvodnja.

,, Dosta toga smo uradili, dosta toga predstoji da uradimo, naravno ja sam zaista zadovoljan, mislim da su i moji saradnici zadovoljni onim što smo uradili u prethodne četiri godine,  ali zaista moram da kažem da dosta posla nas očekuje i u naredne četiri godine,  odnosno u narednom predstojećem i projektnom ciklusu i  kada je u pitanju naša dodatna delatnost,  odnosno i proizvodnja sadnog materijala, istakao je Lukić i dodao:

,, Institut je istraživačko razvojni institut, čija je osnovna delatnost naravno naučnoistraživački rad iz oblasti biotehnologije, tačnije voćarstva,  dakle bavimo se svim segmentima voćarske nauke, počev od stvaranja novih sorti,  preko tehnologije gajenja fizioloških aspekata svih vrsta voćaka,  tehnologije prerade,  naravno zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina,  prvenstveno sa aspekta istraživačkog dela,  kada je u pitanju virus šarke šljive i naravno i ono što je takođe veoma važno sertifikacija i naravno zaštita kao što sam već rekao zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina.  Iz razgovora sa njim saznali smo da Institut  praktično zaokružujeme  jedan kompletan segment,  jedan kompletan ciklus,  počev od stvaranja novih sorti, po čemu je Institut  poznat ne samo samo u zemlji već i u Evropi.

Institut sada ima  50 zaposlenih. Do sada je stvoreno  43 nove sorte, i  dosta rade na problemima oprašivanja,  odnosno reproduktivne biologije, mogućnosti oplođenja različitih sorti koje nisu samooplodne. Po Lukićevim rečima to je veoma važno za proizvodnu praksu,  ali ističe da su  te nove sorte,  nešto po čemu je  Institut prepoznatnjiv.  Svaka treća šljiva, po Lukićevim rečima  u Srbiji potiče iz Instituta.

,, Skoro smo imali  pregovore i sa predstavnicima jedne firme iz Nemačke,  koja je zainteresovana da zastupa naše sorte,  odnosno da bude zastupnik svih naših novih sorti,  novopriznatih sorti šljive i ostalih vrsta,  ne samo šljive već i višnje, kruške koje smo stvorili  prethodnih 7-8 godina u skladu sa zakonom,  koliko to dozvoljava da budu zaštićene na području Evropske unije, istakao je Lukić, i dodao:

,, Institut realizuje tri projekta kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naravno ovo je završna godina, a od Nove godine stupajući na snagu neke nove zakonske izmene u oblasti nauke prvenstveno formiranje fonda za nauku, a onda očekujemo u narednih mesec,  dana dva da će  u skupštinskoj proceduri biti usvojen i Zakon o nauci.  Dakle tu  se kompletno menja i način finansiranja Instituta i projektna,  i ovaj projekti koji će biti finansirani od strane Ministarstava,  biće jedan potpuno drugačiji koncept. Ono što svakako mi treba u narednom periodu da održimo to je upravo ovaj naučnoistraživačka oblast kada je u pitanju stvaranje novih sorti tehnologije gajenja naravno ispitivanje mogućnosti gajenja zemljišta na različitim uslovima zaštite voćaka itd ali ono što moram da kažem je da smo zaista u prethodne 4 godine mnogo uradili kada su u pitanju i aplikativni projekti naime uspostavili smo jako dobru saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede pored Ministarstva prosvete i nauke kao našeg resornog ministarstva i tu smo kod različitih uprava aplicirali i povukli značajna sredstva za realizaciju kao što sam rekao istraživačko razvojnih odnosno aplikativnih projekata koji imaju za cilj upravo da implementiraju rezultate našeg naučnoistraživačkog rada kroz te kroz takvu vrstu projekata preko poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi do krajnjih proizvođača, odnosno onih kojima su naša znanja potrebna ili, pak direktno do njih putem transfera znanja edukativnim radionicama ili pak na nekim drugim seminarima. Dakle dosta toga smo uradili i na projektima sertifikacije i na projektima ispitivanja zemljišta,  praktično na području cele Srbije ispitivanje mogućnosti gajenja različitih vrsta voćaka.  se vrlo velike i ozbiljne kompanije zasnivaju vrlo velike površine zasada pod različitim vrstama voćaka i naravno,  koje su to mere poboljšanja zemljišta kada je u pitanju zasnivanje zasada. Dosta toga radimo gde praktično jedan rekao bih inženjerski posao kada su u pitanju poslovi projektovanja i zasnivanja novih zasada.

Na naše pitanje, da nam nešto kaže o klonskoj selekciji maline, Lukić je istakao:

,, Malina je naravno jedan od strateških poljoprivrednih proizvoda naše zemlje, veoma značajna voćna vrsta kod nas.  Naravno mi smo tu i prepoznali cilj da uradimo jednu klonsku selekciju najznačajnijih sorti, sorti maline kao što su vilamet i miker,  koji su u našoj zemlji najzastupljenije,  prvenstveno vilamet sa preko 90 % .  Sa klonskom selekcijom krenuli smo  pre nekih 7-8 godina, međutim sa sertifikacijom maline,  ali naravno i nekih drugih vrsta voćaka prvenstveno naših sorti šljive, krenuli  smo pre 4-5 godina.

Ilustracija: Institut u Čačku, foto: Iz arhive Instituta
Ilustracija: Institut u Čačku, foto: Iz arhive Instituta

,,  Imali smo jedan zaista vrlo značajan projekat finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede,  koji je upravo imao za cilj da stvorimo kvalitetan sadni materijal najviših kategorija,  dakle predosnovnog sadnog materijala.  Jedan od ključnih problema u malinarstvu Srbije u poslednjih nekoliko godina je taj što se pojavljuje nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, i upravo kroz taj  projekat proizvedemo dovoljno sadnica najkvalitetnijih u kulturi tkiva,  dakle u laboratorijskih uslovima.  Materijal  je potpuno kontrolisan,  bez prisustva bilo kakvih bolesti,  i ne samo bolesti već i odabranih klonova. To su klonovi  koji su pokazali najbolje pomološke osobine i mi smo već stvorili za relativno kratko vreme zahvaljujući prvenstveno kadru koji imamo u Institutu,  ali i naravno infrastrukturi koju smo obezbedili kroz projekta finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede.  Očekujemo da ćemo do 2020. godine imati  jednu dovoljnu količinu sadnog materijala maline predosnovnih kategorija najviših kategorija neophodnih za zasnivanje matičnjaka jer se procenjuje negde oko 20 hektara matičnih zasada maline.Ove godine smo krenuli sa jednim projektom takođe klonske selekcije očuvanja genofonda i kada je u pitanju šljiva i kada su u pitanju neke druge zvrste voćaka, jabuka, kruška., istako je Lukić.

Postoje ljudi koji apsolutno ne pitaju za cenu sadnog materijala u Institutu jer znaju da se ovde  proizvodimi zaista kvalitetan sadni materijal.

,, Moram da kažem da nakon zaista jedne finansijske konsolidacije koja nam je prethodila u prethodnom periodu,  da smo dosta uradili na polju obezbeđenja opreme za naučno istraživački rad, laboratorijske opreme,  što je naravno veoma važno jer ozbiljnih istraživanja,  bez ozbiljne opreme svakako nema, a  da li imamo svu opremu koja nam je potrebna, nemamo naravno,  ali imamo dovoljno opreme da se bavimo jednim ozbiljnim naućnim radom iz oblasti voćarstva.

I na kraju smo ga pitali   koji su im ciljevi?

,, Ciljevi su da nastavimo sa jednim uspešnim i kvalitetnim naučnoistraživačkim radom,  sa stvaranjem novih sorti,  rekao bih prvenstveno da održimo taj trend koji smo imali do sada,  i naravno da budemo i dalje institucija koja ima najveći broj sorti stvorenih u Srbiji,  a to definitivno za sad i jesmo. Cilj nam je i da  realizujemo veliki broj drugih naučnih projekata.