Ovo je lekovita i profitabilna voćka

Ilustracija: Godzi, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Godzi, foto: Svetlana Kovačević

Godži bobice (Goji berry – Lycium barbarum),  zovu crveni dijamant, sveta biljka, vučje i srećne bobice.  Potiču sa Tibeta gde se već 6.000 godina koriste u tradicionalnoj medicini zbog svojih izuzetnih lekovitih dejstava. Novija naučna istraživanja dokazala su da godži bobice imaju najviše antioksidanasa u odnosu na bilo koje drugo voće, a spisak blagotvornog delovanja ovih bobica na ljudski organizam je podugačak. Postoji nekoliko vrsta godži bobica od žućkastih, narandžasto – crvenih i bordo do crnih,  koje su najcenjenije i najtraženije na svetu.

E, pa baš te crne godži bobice jedine u Evropi uzgajaju se u Srbiji u okolini Niša, na plantaži porodice Jovanović. Oni se već osam godina bave izučavanjem i gajenjem  ove najlekovitiju biljke na svetu. Ljubiša Jovanović,  po zanimanju je mašinski inženjer i sve do pre desetak godina voćarstvo ga nije mnogo interesovalo. A onda ga je muka naterala. Za gajenje  ovog voća odlučio se kada su mu, kako je uveren, godži bobice pomogle u borbi protiv kancera. Uposlio je celu porodicu,  sinove Nikolu i Nemanju,  koji su završili Poljoprivredni fakultet odsek voćarstvo, dok je njegova  supruga,  Slovenka zadužena za edukacije branja. Ona je i inovator kada je u pitanju prerada i smišljanje recepata za proizvode od godžija.

„Posedujemo rasadnik i oglednu plantažu pod ovom biljkom na pola hektara, a osim samog voća proizvodimo sertifikovani sadni materijal. Iz  Kine su dobili  dozvolu za reprodukciju i razmnožavanje ove biljke. Želja nam je da se uzgoj crnog godžija raširi po Srbiji i spremni smo da pomognemo od edukacije budućih uzgajivača,  do prodaje sadnog materijala, savetovanja kako da se podigne plantaža. Tu smo za sve što treba“- kaže Ljubiša Jovanović i,  ističe da se godži gaji isključivo kroz organsku proizvodnju, izuzetno je zahvalan za uzgoj i vrlo profitabilna voćka.

Godži je žbunasta biljka koja može da naraste dva do tri metra u visinu, a potrebno je rezidbom svakog proleća oblikovati kao kišobran. Pogodni su osunčani tereni, može se saditi na svim tipovima zemljišta, ali su najpogodnija hranljiva, ocedljiva i neutralno-alkalna zemljišta. Tokom letnjih meseci godži ima veće zahteve za vodom, naročito mlade biljke pa ih treba redovno zalivati. Odgovara im naše klimatsko područje i uspeva na nadmorskim visinama od 100 – 1000 m. Mogu se saditi u okućnicama kao i na plantažama.

„Sadnja se vrši od marta do novembra. Razmak  između sadnica je jedan metar, a između redova dva i po metra. Ukoliko se sadi plantažno potrebni su stubovi i žice (špalir), navodnjavanje ”kap po kap” kao i protivgradna mreža,  koja ima višestruku primenu. Između redova je  bela divlja detelina koja služi kao travnjak, đubri zemljište azotom, korisna je za pčele i nema freziranja zemljišta“ – objašnjava naš sagovornik. Đubrenje i prihrana biljaka vrši isključivo organskim pregorelim đubrivom – ovčji, živinski, svinjski, kravlji, goveđi ili konjski stajnjak.

„Godži cveta i rađa od juna do novembra, plod je sočan i duguljast, sukcesivno zri, a bobice se beru ručno u male posude da bi se što manje oštetile i kako bi bile spremne za isporuku u svežem stanju. Mogu se čuvati u zamrzivaču ili hladnjačama duže vreme. Suše se na suncu u tankom sloju kao i u sušarama na temperaturi od 40-60 stepeni“.

Crni godži je nešto zahtevniji i bere se uz pomoć pincete,  zajedno sa peteljkom,  da ne bi došlo do isticanja soka i oksidacije. Biljka rađa već u prvoj godini sadnje, u drugoj daje kilogram voća po sadnici, a potom se svake naredne godine prinos  utrostručuje.

„Počeli smo od nule i nikakve podsticaje od države nismo imali, jer godži u Srbiji nije priznat kao voćna vrsta, pa voćari nemaju prava na podsticaje za sadnice. Zato smo odlučili da izađemo u susret uzgajivačima i omogućimo im svu potrebnu edukaciju, ugovor oko saradnje i otkupa. Cena sadnice je 20 evra,  kolika je otkupna cena kilograma ovog voća. Sadni materijal dajemo po ugovoru,  pa voćari mogu da plate samo pet evra sadnicu, dok ostatak naplaćujemo kroz garantovan otkup. Cilj nam je da animiramo pet plantažera da formiramo prvu zadrugu za organsku proizvodnju godžija. Imamo u planu da izgradimo i fabriku za preradu i sušenje ovog voća,  kako bismo lakše izvozili naše proizvode“- otkriva Jovanović. Kako su jedini sertifikovani proizvođači sadnog materijala crnog godižija u Evropi,  javljaju im se i ljudi iz inostranstva. Trenutno pregovaraju sa Šveđanima oko izvoza sadnica u ovu zemlju.

„Računica je vrlo jednostavna – na jednom hektaru sa 4.000 sadnica i otkupom cenom od pet evra po kilogramu,  zarada u trećoj godini je 60.000 evra. Uložena sredstva se višestruko vraćaju, a sadnice praktično same sebe otplate već u prvoj godini proizvodnje -“ ističe Jovanović.

Ilustracija; Godži, foto: Aleksandar Arežina
Ilustracija; Godži, foto: Aleksandar Arežina

Godži bobice su bogate esencijalnim amino-kiselinama, sadrže 500 puta više vitamina C u odnosu na svoju težinu od pomorandže. Bogate su  gvožđem, bakrom, kalcijumom i cinkom, vitaminom A, a imaju veći procenat beta-karotena od šargarepe. U svom sastavu ove bobice imaju i germanijum, koji  u kombinaciji sa polisaharidom zaustavlja genetske mutacije koje dovode do pojave najtežih bolesti. Godži bobice se koriste za detoksikaciju organizma, regeneraciju tkiva, sprečavaju nastanak virusnih i bakterijskih infekcija, štite jetru i bubrege, smiruju nervozu, pospešuju pamćenje, poboljšavaju cirkulaciju, utiču na snižavanje visokog krvnog pritiska, holesterola i šećer u krvi.

Mogu da se konzumiraju u svežem i u sušenom stanju. Dnevna doza crvenih bobica je do dve šake, odnosno 20 do 50 grama, dok se crne bobice zbog svoje snage jedu u manjoj količini od tri do šest grama,  odnosno od 10 do 15 bobica dnevno. Kako imaju kiselkasto-sladak ukus,  mogu se dodavati kao začin raznim jelima, a i u pravljenju kolača,  Osim bobica lekovito je i lišće,  koje se može spremiti kao prilog pečenoj svinjetini ili dodati u salatu.