Otkrijte gde je ključ dobrog pčelarstva

Ilustracija: pčela, foto: pixabay.com. autor: Hans Benn

Marla Spivak, entomolog, profesor na Univerzitetu Minesota, specijalizovala se za pčelarstvo i socijalne insekte. Poznata je kao veliki naučni radnik, ali i pčelar praktičar. Ozbiljno je unapredila razumevanje biologije pčela, a kreativni pristup pčelarskoj nauci i praksi joj je omogućio da razvije soj pčela sa higijenskom osobinom „Minesota“, koji u znatno većoj meri nego drugi sojevi uklanja mikrobima inficirane i parazitima infestirane larve i lutke iz ćelija saća. Za „Srpski pčelar“ odgovara na neka važna pitanja o svom selekcijskom radu na unapređenju higijenskog ponašanja pčela, o bolestima pčela, gde je pčelarstvo danas i sa kakvim izazovima će se pčelari suočavati u budućnosti.

Da postoje genetski mehanizmi za borbu protiv bolesti, saznali smo onog trenutka kada su otkrivene pčelinje zajednice koje su rezistentne na američku trulež legla. To se desilo tridesetih godina prošlog veka, u američkoj saveznoj državi Ajova u kojoj je radila fabrika za preradu voska. Rezistencija se razvila kod zajednica u okolini pomenute fabrike, jer se u njoj prerađivalo i saće zaraženo američkom truleži. Istraživači Park, Pedok i Pelet su u Ajovi za samo nekoliko godina razvili zajednice rezistentne na američku trulež legla, i to u meri da je 95% zajednica bilo oslobođeno ove bolesti. Kasnije su Rotenbjuler i Tompson, nakon svojih istraživanja u Ohaju na Univerzitetu Kolumbus, objasnili i mehanizme koji to omogućavaju. Inače, ovde ćemo pomenuti da je naš veliki i proslavljeni naučnik prof. dr Jovan Kulinčević više od 10 godina proveo upravo na Univerzitetu Kolumbus u Ohaju, gde je sarađivao sa profesorom Valterom Rotenbjulerom na istraživanjima iz oblasti genetike medonosnih pčela.

Rotenbjuler i Tompson su pojasnili da higijensko ponašanje pčela (rezistentnost na američku trulež legla) determinišu dva recesivna gena. Jedan od njih kontroliše otklapanje zaraženog legla (U – uncapp), a drugi odstranjivanje obolelih lutki iz košnice (R – remove). Stiv Taber, iz Pčelarske laboratorije USDA u Taskonu (Arizona), nastavio je njihov rad. On je mislio da je više od dva gena uključeno u mehanizam rezistencije. Jedan od naučnika koji su sarađivali sa Taberom bila je naša sagovornica, dr Marla Spivak, koja je 1993. započela anti-varoa odgajivački program pri Univezitetu Minesota. Ona je nasledila zajednice koje je uzgajao dr Bejzil Fugala, a koje su pripadale takozvanom Starline hibridu pčela. Koristeći tehniku zamrzavanja legla ona i Geri Rojter su selekcionisali pčele na čišćenje ćelija zaraženih varoom, pokušavajući da dostignu cilj, a to je da pčele u roku od 24 časa uklone najmanje 95% poklopljenog legla ubijenog smrzavanjem. Tako je došlo do razvoja pčela sa higijenskom osobinom tipa Minesota (engl. Minnesota Hygienic trait) čime je odgajivačima pokazano koliko je uz pomoć ovakve tehnike jednostavno razviti grupu pčelinjih zajednica tolerantnih na varou i druge pčelinje bolesti.

Na ovu, ali i na druge teme, tehnički urednik časopisa Milan S. Matejić, vodio je razgovor sa dr Marlom Spivak, specijalno za „Srpski pčelar“.

Srpski pčelar: Čini se da ste sasvim uspeli da izgradite vezu između pčelarske nauke i prakse, odnosno između istraživača i pčelara praktičara? Volite li svoj posao?

Marla Spivak: Obožavam svoj posao! Fascinira me i oplemenjuje da konstantno otkrivam nove činjenice o pčelama. Slažem se i mislim da sam izgradila solidnu i prijateljsku vezu između nas iz moje laboratorije i pčelara širom SAD. Taj i takav odnos mi je uvek bio prioritet, jer samo tako sve što radim dobija smisao.

Srpski pčelar: Da li je neko od poznatih istraživača imao uticaj na Vašu karijeru i koji je najbolji savet koji ste dobili tokom svog rada sa pčelama?

Marla Spivak: Marta Giliam i Stiv Taber su najviše uticali na razvoj moje karijere, naročito u njenom početku, kada sam bila mlađa. Od nekog od njih sam jednom čula da pčele ne čitaju knjige. Tih par reči su mi ostale u sećanju i uvek ih se setim kada se iznerviram u poslu jer stvari ne idu onako kako sam zamislila. „Preispituj sve“ je drugi savet koji sam „upila“ i primenjujem od početka svog rada sa pčelama.

Ilustracija: Marla Spivak, foto: Spos
Ilustracija: Marla Spivak, foto: Spos

Srpski pčelar: U vezi bolesti pčela, šta je u fokusu Vaših istraživanja? Pretpostavljate li, sa kojim izazvima će se pčelari susretati u budućnosti?

Marla Spivak: Jako je važno i za pčelare i za istraživače da promovišu prirodne mehanizme odbrane kod pčela, kao što je tzv. higijensko ponašanje i pojačano sakupljanje i upotreba propolisa u borbi protiv bolesti pčela. To je svakako važnije od potrage za novim tretmanima, kao i od potrage za „novom hemijom“. Pčele imaju tu neverovatnu sposobnost da čuvaju svoje zdravlje kroz socijalni imunitet. LJudi ne mogu da unaprede sistem zdravstvene zaštite pčela, pčele mogu.

Srpski pčelar: Šta možete da nam kažete o soju pčela sa tzv. higijenskom osobinom „Minesota“?

Marla Spivak: Na internetu možete pronaći mnogo publikacija o ovim pčelama. Na Univerzitetu u Minesoti, higijensko ponašanje pčela smo uključili u selekciju 1993. godine, koristeći test zamrznutog legla. Pokazali smo i da je higijenska aktivnost pčela značajna zbog njene povezanosti sa otpornošću društva prema američkoj truleži legla i krečnom leglu, a uspeli smo da ostvarimo i delimičnu rezistenciju na varou. Takođe smo otkrili da su radilice iz grupe higijeničarki, koristeći svoje antene i čulo mirisa, u stanju da detektuju bolesno leglo i na veoma niskim nivoima nadražaja, i naravno da potom otvore i eliminišu iz zatvorenog legla lutke inficirane mikroorganozmima ili infestirane parazitima. Više ne uzgajamo tzv. MN higijenski soj na univerzitetu. Sada radimo direktno sa komercijalnim proizvođačima matica i pomažemo im da higijensko ponašanje uključe u selekciju, a zatim određenim metodama dalje poboljšavaju. Postigli smo da je većina ozbiljnih i velikih proizvođača matica u SAD uključila higijensko ponašanje u selekcijski rad. Pored toga, u SAD postoje i drugi sojevi pčela, kao što je VSH linija (engl. Varroa Sensitive Grooming, što u slobodnom prevodu znači: bištenje usled osetljivosti na varou – napomena prevodioca), ali u ovom slučaju selekcija nije rađena na isti način, tj. upotrebom testa zamrznutog legla. VSH linija pokazuje veću rezistenciju na varou, ali nismo sigurni da li su VSH pčele otporne na američku trulež legla, kao i na krečno leglo.

 

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *