Da li je skupa lubenica

Cena lubenica, koja se na pijacama kreće od 50 do 80 dinara, a oko 25 dinara u otkupu na veliko, neće uskoro padati, procenjuju stručnjaci jer je ove godine proizvodnja desetkovana zbog loših vremenskih uslova.

Velike količine padavina i grad uništili su u proseku oko 30 odsto roda, a cenu diktira i smanjen uvoz lubenica iz Grčke, Turske i Albanije jer se domaći marketi, čim stigne srpska roba, okreću domaćem bostanu zbog boljeg kvaliteta. Koliko je cena bostana skočila, govori i poređenje sa prošlogodišnjom u ovo vreme, koja je bila i po dva ili tri puta niža. Lubenice se sada prodaju od 50 do 80 dinara po kilogramu, dok su prošle godine bile od 15 do 40 dinara.Na tone lubenica skakodnevno se utovare u šlepere u Sremu. Slatki plodovi završavaju u marketima širom Srbije, a deo bostana izvozi se u Sloveniju i zemlje u okruženju. Novac od lubenica za Petra Bićanića, koji pod bostanom ima tri hektara, ove godine i nije baš slatka zarada jer je rod umanjen zbog velike količine padavina. Međutim, cenom je za sada zadovoljan.

– Prinos je dosta umanjen, ali je cena solidna. Sada na veliko dajemo po dvadesetak dinara, ali ne znamo šta će biti za koji dan. Problem je za ovaj bostan što ga je led tukao, pa on slabije ide – kaže Petar Bićanić koji sa hektara u rodnoj godini ostvari prinos i do 70 tona lubenica.

Na veliko se ovde bostan prodaje po ceni od 20-25 dinara po kilogramu, što je i više nego duplo u odnosu na prošlu godinu kada je u drugoj nedelji jula kilogram lubenice bio od osam do deset dinara. Razlog dobre cene za proizvođače je, između ostalog, i smanjen uvoz iz Grčke i Turske.

– To je vrhunska cena, ali je slaba prodaja jer nakupci čekaju da drastično padne. Međutim, prednost domaćih proizvođača je jer marketi sve manje uzimaju grčku i tursku lubenicu, pa je veća potražnja za domaćom lubenicom jer njihove ne mogu da se mere sa našom robom. Naše lubenice imaju daleko veći sadržaj šećera koji se kreće od 17-18 odsto, a njihove od 12 do 13 procenata. Naše lubenice su mesnatije i slađe jer imamo hibride sa više mesa u odnosu na koru, pa je veće iskorišćenje. Čim je stigla naša lubenica, kupci nisu zainteresovani za bostan iz uvoza – objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Međutim, ovo je bila najteža godina za proizvođače bostana u poslednjih deset godina. Velike padavine uticale su na brojne bolesti i smanjenje prinosa.

– Od 15. aprila do 15. jula palo je između 180 i 200 mililitara kiše po kvadratu, što je znatno povećalo troškove zaštite. Prinosi su smanjeni u onosu na prošlu godinu od 30 do 50 odsto. Prosečan rod bostana je 50 tona do hektaru, a ove godine je 30 tona maksimalno, a potencijal može da bude od 70 do 90 tona po hektaru. Zbog malog prinosa i problema u proizvodnji cena je bolja i tako je sa svim kulturama – objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Dugogodišnjim proizvođačima jedina briga je po kojoj ceni će prodati lubenice, da ne bude da su, iako iskusni u proizvodnji, “obrali zelen bostan”. Kada se podvuče crta, prepolovljeni prinosi i duplirana otkupna cena ne menjaju stvar, pa su proizvođači na istom, jedino kajmak skidaju nakupci.

– Teško je doći do dinara jer nas nakupci ucenjuju. Treba proizvesti, uložiti novac, a teško je doći do zarade i naplate jer mi čekamo da oni odrede cenu. Kad dođe do ruke, ne zavisi od nas – kaže Vlada Cvijić iz Platičeva.

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *