Rasađivanje kasnog kupusa

Ilustracija: transport rasada, foto: G.Đ.

Kupus je kratke je vegetacije , omogućuje dve žetve godišnje, zavisno od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne, kontinentalne klime kupus je osnovni ili jedini usev. U uslovima umereno kontinentalne klime kupus je najčešće postrni usev – posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca. Ovo se odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku potrošnju.

Kupus spada u povrtrske vrste koje slabo usvajaju vodu, a mnogo je troše ,vrste sa slabo razvijenim korenom, a dobro razvijenom lisnom masom.

Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu. Najbolji predusevi kasnom kupusu su grašak jer ostavlja dosta azota i hranjivih materija u zemljištu, i pšenica koja ostavlja dobru strukturu. Rasad kasnog kupusa se proizvodi u hladnim lejama. One se podižu na osunčanom, plodnom,mnezakorovljenom msetu na kome dugo godina nije gajen kupus. Ovo je važno zbog toga što je takvozemljište ”zdravo” , nezaraženo mikroorganizmima i štetočinama koje parazitiraju kupus.

Navodnjavanje rasada je obavezno i pri tome treba održavati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta. U suviše vlažnim uslovima zasad se izdužuje, pa se loše prima prilikom rasađivanja, dok u suvim uslovima zaostaje u porastu. Zalivanjem se prvo vlaži gornji oranični sloj od 10-15 cm sa 2-3 l/m2, a sa kasnije 4- 6 l/m2. U vreme ukorenjavanja zalivanje izostaje da bi biljke razvile snažniji korenov sistem. Potrebe rasada za vodom su različite i variraju u rasponu od 80-160 mm u zavisnosti od uslova proizvodnje. U skladu s tim varira i broj zalivanja i norma navodnjavanja.

Kasni kupus se rasađuje tokom jula kada su temperature veoma visoke, te je neophodno zemljište dobro natopiti vodom ili saditi posle obilne kiše. Pošto se radi o rasađivanju relativno krupnih biljaka, površinski sloj mora da bude tako usitnjen kao za setvu semena, a često je to veoma teško ili nemoguće postići.

Međutim, to zavisi od drugih uslova – sorte, kvaliteta rasada, plodnosti zemljišta, toplote i osunčavanja , navodnjavanja.U našim uslovima neophodno je navodnjavanje kupusa u postrnoj sadnji .Ono treba da se obavlja tako da kupus uvek ima na raspolaganju dovoljne količine vode, u protivnom dobijaju se veoma  niski, nekavalitetni prinosi. Zbog čestih navodnjavanja dolazi i do ispiranja azota iz površinskog u dublje slojeve, pa je, s obzirom na plitki korenov sistem kupusa, neophodno obaviti i jedno do dva prihranjivanja azotnim mineranlim đubrivima, sa 200 kg/ha KAN –a ili 100 kg ureje.

Isto tako, usled čestih navodnjavanja i visokih letnjih temperatura, javlja se i pokorica pa se i okopavanje nameće kao neophodna mera. Redosled radova izgleda ovako: prihranjivanje, navodnjavanje i okopavanje ukoliko je reč o navodnjavanju iz brazde ili veštačkom kišom . Međutim , sve češće je u zalivanje kupusa sistemom kap-po-kap kojim se može izbeći stvaranje pokorice. Deficit vode u bilo kojoj fazi razvoja manifestuje se na umanjenje prinosa.

Zalivni režim je pojednostavljen. Prvo zalivanje se obavlja prilikom rasađivanja sa normom od 15-30mm.

Drugo zalivanje je posle 3-5 dana, kada se popunjavaju prazna mesta, sa normom 20-30 mm. Kada se rasad primi sledećih 10-15 dana ne treba zalivati zbog ukorenjavanja izostavljaju se zalivanja da bi biljke razvile moćniji korenov sistem . Za rane sorte ne zaliva se 15 pa i više dana, a kod kasnih oko 10 dana (s obzirom da se rasađuje krajem jula kada su temperature vazduha visoke ).

Navodnjavanjem je potrebno, kroz ceo vegetacioni period, održavati optimalnu vlažnost zemljišta u sloju riozosfere. Vegetaciona zalivanja su po turnusima u modifikovanom obliku . Dužina turnusa se određuje za svaki konkretan slučaj. Kod ranih sorti turnusi su 8-15 dana a kasnije sorte imaju turnuse kraće u početku 5-9 dana , a kasnije8-15. Ukoliko se primenjuje zalivni režim prema vlažnosti zemljišta , tehnički minimum je 80% od PVK. Niža vlažnost usporava formiranje glavica koje ostaju sitne i meke .Kupus je posebno osetljiv na promenljiv tok vlažnosti zemljišta , posebno u fazi formiranja glavica i tehnološkog zrenja. Ako zemljište zasuši, a potom se obilno navlaži dolazi do pucanja glavica, koje su lošijeg kvaliteta i gube tržišnu vrednost. Norma navodnjanja i broj zalivanja zavise od uslova godine pre svega od količine i rasporeda padavina. Kreće se od 3-8 pa i više zalivanja. Zalivne norme su male jer je visoka predzalivna vlažnost i prokavašava se sloj zemljišta 30-40 cm.

U vreme masovnog porasta lisne mase vlažnost zemljišta treba održavati na 85-90% od poljskog vodnogkapaciteta, a u vreme intenzivnog formiranja glavica na 80%.

Obavlja se veliki broj zalivanja sa malim normama 20-30 mm (20-30 litara po metru kvadratnom), održava se optimalna vlažnost zemljišta u površinskom sloju od nekoliko centimetara do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne. Norma navodnjavanja i broj zalivanja zavise od uslova godine , prvenstvenom od rasporeda i količine padavina 3-8 i više zalivanja, zalivne norme su male jer je visoka predzalivna vlažnost , prokvašava se sloj 30-40 cm.

Ukupne potrebe kupusa za vodom tokom vegetacije su 360-430 mm vodenog taloga u zavisnosti od temperature vazduha.