Ruzmarin dobro deluje, evo i kako

List ruzmarina,  (Rosmarini folium) sadrţi 1.5-2% etarskog ulja i oko 8%tanina i ruzmarinsku kiselinu.

Ruzmarin, osim što predivno miriše i služi  kao dodatni začin u mnogim jelima, ima mnogo dobrobiti za naše zdravlje. Možete ga koristiti za negu tela, u kuhinji, ali i kada imate problem sa proširenim venama.

Ruzmarin sadrži u sebi nekoliko desetina antioksidansa, i baš ta jedinjenja pomažu u odstranjivanju slobodnih radikala. Ruzmarinska kiselina je jako moćan antioksidans i ima brojnih prednosti za zdravlje. Ima antiupalna i antimikrobna svojstva. Ruzmarin je bogat etarskim uljem u čiji sastav ulaze kamfor, cineol i pinen. Sadrži i gorke materije, holin, tani i smolu, dok se u lekovite svrhe od davnina koriste listovi ove biljke koje imaju aromatičan miris. Obloge i masaža uljem ili tečnostima na bazi ruzmarina koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića…

Ilustracija: ruzmarin, foto: pixabay.com, autor: Michael Gaida
Ilustracija: ruzmarin, foto: pixabay.com, autor: Michael Gaida

Eterična ulja na bazi ruzmarina nalaze veliku primenu u kozmetici za pripremu mnogih krema i raznih preparata za negu kože.

Ruzmarin se tradicionalno koristi i u kozmetici, a ono što su oduvek znali vidari potvrdila je nauka. Rezultati istraživanja pokazali su da ekstrakt ruzmarina ima zaštitnu ulogu i da “poništava“ uticaj zuba vremena na kožu.

Ruzmarin traži i dosta sunca ,kao i humusna ili peskovito ilovasta zemljišta. Razmnožava se generativno setvom semena (ređe) ili vegetativno deljenjem starijih bokora.U proleće od matiĉnih stabala osecaju se izdanci 8-10 cm i sade se na stalno mesto na rastojanje 15x20cm između redova. List se sakuplja po lepom i sunčanom vremenu ,od maja do avgusta i suši rasprostrt u tankom sloju u hladu na promaji ,kako bi saĉuvao prirodnu boju. Suva droga je jakog aromatiĉnog mirisa ,oštrog i nagorkog ukusa. Pri sušenju ,od 3kg sveţeg lista dobija se 1 kg suvog . Droga se pakuje u jutane vreće i ĉuva u suvoj prostoriji.

Autor: Svetlana Kovačević

Izvor: Domaćinska kuća

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *