Serbia organika proslavila desetogodišnjicu

Ilustracija: organska hrana, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: organska hrana, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Šest hiljada farmi se bavi tom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji.

Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije.

“Postojimo već 12 godina i kako smo rasli tako se i posao širio. Mislim da je mnogo teže poslovati kada ste veliki, jer imate mnogo više problema”, kaže Gordana Šokšić, poljoprivrednica iz Taraša.

Za organske proizvođače kažu da su ljudi više svesti i savesti. Čuvaju životnu sredinu i zdravlje potrošača. Važe za branšu u kojoj nema sujete i saplitanja.

“Čini mi se najvažniji rezultat u ovoj deceniji jeste ta baza podataka proizvođača gde smo mi na neki način počeli da povezujemo ljude elektronskim putem, gde smo imali pregleda naše baze iz više od sto zemalja”, navodi prof. dr Snežana Oljača, iz “Serbia organike”.

 

Mnogi su tako došli i do kupaca iz inostranstva iako su cene organske hrane i na domaćem tržištu stimulativne i mogu da budu i tri puta veće od cena konvencionalne hrane. Osim što značajno utiče na povećanje vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, organska proizvodnja je malim proizvođačima najbolja šansa da bolje zarade.

 

“Meni je ideja da nekoliko puta, dobro ste čuli nekoliko puta povećamo subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju iz prostog razloga moramo što više ljudi da uključimo u ovo, jer ne postoji bolja priča da se napravi veća dodata vrednost”, ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Za deset godina “Serbia organike” u poljoprivredne škole i na fakultete je uveden predmet organska proizvodnja, privredna komora i Ministarstvo su formirali savete za organsku proizvodnju, otvorena je i organska pijaca