Priprema sadnica za podizanje zasada

Ilustracija: sadnice borovnice, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: sadnice borovnice, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Na primanje i razvitak voćaka jedan od najvažnijih uticaja imaju voćne sadnice, odnosno kvalitet sadnog materijala kao i način na koji su sadnice odgajene. Pri izboru sadnog materijala prevashodno mora se obratiti pažnja na sledeće:
Autentičnost sorte i podloge; Starost sadnica i njihovo zdravstveno stanje; Razvijenost sadnica, pogotovu razvijenost korena; Mehaničke povrede na sadnicama; Način vađenja, pakovanja i transporta; osobenost podloga; Uslovi u kojima su sadnice odgajene.

Autentičnost sorte mora biti potpuna, jer svaka greška učinjena u tom pogledu, naročito kad se podižu plantažni voćnjaci odražava se višestruko nepovoljno na voćarsku proizvodnju. Na primer ukoliko je posađeno samo poneko stablo neke druge sorte u redu određene sorte kvari se izgled ali i struktura i pomotehničke mere u tom delu voćnjaka. Takođe, remete se odnosi oplođenja kod samobesplodnih sorti , a razlike u vremenu sazrevanja izazivaju i posebne troškove, ne samo oko berbe plodova, već naročito kod sistema zaštite voćaka.
Autentičnost podloge je još važnija, jer od podloge najviše i zavisi uspevanje voćaka.

Ilustracija: Sadnice, foto: Radoslav Cvetković
Ilustracija: Sadnice, foto: Radoslav Cvetković

Pitanje uzrasta sadnica je od praktičnog značaja. U praksi dolaze u obzir jednogodišnje i dvogodišnje sadnice, a samo izuzetno i trogodišnje, koje su nepodesne i ne obezbeđuju zadovoljavajuće uspehe. Na osnovu mišljenja i iskustva mnogih voćarskih stručnjaka, kao i na osnovu ocene proizvodnih organizacija, jednogodišnje sadnice pružaju mnogobrojna preimućstva: od samog vađenja iz rastila koje je lakše i brže, uz bolje očuvane žile, pakovanje i transport su jevtiniji, prijem posađenih sadnica je lakši i sigurniji, kruna se može formirati na željenoj visini, a vetar u prvoj godini nanosi manje štete posađenim sadnicama.

Mora se napomenuti, da pri korišćenju dvogodišnjih sadnica kruške, trešnje i višnje zapažena je mogućnost očenjivanja krune i stoga se mora vrlo oprezno postupati od vađenja do same sadnje. Sadnice izdanaka šljive su izuzetak u pogledu starosti. Izdanci trebalo bi da ostanu u rastilu godinu dana, na plodnom zemljištu i pri dobroj nezi da bi im se žile što bolje razvile.

Podrazumeva se da za sadnju na stalno mesto dolaze u obzir samo potpuno zdrave sadnice, bez ikakvih znakova viroznih i drugih bolesti, bez prisustva štetočina, a pogotovo bez tumora na korenu ili nadzemnim delovima, bez naznaka truležnica žila i povreda izazvanim nekim parazitnim gljivicama, bakteriozama ili drugim patogenima.

Kod sadnica šljive mora se obratiti posebna pažnja, naročito kod izdanaka, koji ne smeju biti zaraženi šarkom šljive. Ovaj sadni materijal mora biti detaljno analiziran na ovaj virus još tokom vegetacije, kada se ovakva infekcija može otkriti i golim okom.
Sadnice moraju biti zaštićene i odgovarajuće sačuvane od mrazeva, isušivanja i mehaničkih povreda. Naročito trebalo bi zaštititi deo korena koji je posebno osetljiv na niske temperature.

Važno je da sadnice imaju snažan, dobro razvijen, žiličast korenov sistem, koji se vrlo često ošteti prilikom nepažljivog vađenja. Značajno bolje, brže, jednostavnije i efikasnije vađenje je mašinama, kojim postupkom se, dobrim delom, sačuvaju upravo sitne žile sisalice, od kojih najviše zavisi prijem sadnica.

Sadnice bi trebalo vaditi samo u punom zimskom mirovanju. Ukoliko se izvade pre potpunog završetka vegetacije, one će imati u tkivu manje hranljivih rezervi i biće podložnije isušivanju i izmrzavanju nego blagovremeno izvađene. To je naročito slučaj sa koštičavim vrastama. Ukoliko se sa vađenjem sadnica zakasni, povređuju se žilice razvijene u jesen, dok pri vađenju sa već krenulom vegetacijom u proleće, rezerve se daleko više utroše uzalud, pa je i prijem otežan i nadasve slab razvoj sadnica. Najbolje da se sadnice vade u jesen po završetku vegetacije, kada bi bilo najbolje obaviti sadnju, ako uslovi vremena dozvole. Sa odlaganjem sadnje, sadnice se moraju dobro utrapiti uz predostrožnosti zaštite od isušivanja i glodara. Dokazano je u praksi da loše razvijen, ili pri vađenju oštećen korenov sistem jedan je od najčešćih uzroka slabog uspevanja voćaka.

Kržljave sadnice ne bi trebalo koristiti, jer i posle lošijeg prijema teško se razvijaju i često stradaju preko zime od mrazeva.
Jedan od neophodnih preduslova je i da podloge budu podudarne sa datim sortama, što više da su prilagođene uslovima sredine.
Važno je i da su sadnice proizvedene u približno sličnim klimatskim, a naročito zemljišnim uslovima u kojima će se voćke gajiti. Značajno bolji razvoj i plodonošenje voćaka je ukoliko su sadnice proizvedene u istom rejonu, u sličnim ekološkim uslovima, pa i bez navodnjavanja. Sadnice koje nisu odgajane pod ovakvim uslovima trebalo bi smatrati neupotrebljivim.