Šta raditi u voćnjaku u ovom periodu

Ilustracija: voćnjak u okolini Svrljiga
Ilustracija: voćnjak u okolini Svrljiga

Nakon opadanja lišća u voćnjaku se obavlja takozvana sanacijska rezidba.Uklanjaju se samo suve,polomljene i bolešću zaražene grane,jer su one idealno mesto za prezimljavanje raznih gljivica i štetnih insekata.Prilikom rezidbe na granama ne smeju ostati velike rane.Njih obavezno premazati kalem-voskom.Uporedo sa rezidbom sa grana se otresaju sasušeni i truli plodovi,sakupljaju sa zemlje i iznose iz voćnjaka.

Posle opadanja lišća i sanacijske rezidbe-jesenje “plavo prskanje”

Posle opadanja lišća i sanacijskog reza,sledi još jedna predzimska zaštitna mera-prskanje bakarnim preparatima i mineralnim uljima,takozvano “‘plavo prskanje”.Jesenjim prskanjem suzbijaju se insekti i gljivice koje prezimljavaju na voćkama,pa se tako može smanjiti broj prskanja u narednoj vegetacijskoj sezoni.

U jesen su naročito na bolesti osetljiva mesta gde se otkinula lisna drška,pa se zato i ne preporučuje prskanje sve dok sa stabla ne opadne najmanje 80% lišća.

 

Još jedna mera za zaštitu od niskih temperatura tokom zime je krečenje (beljenje) stabala i debljih ramenih grana.

Voćke se ne kreče da bi se insektima onemogućilo prezimljavanje u kori stabla i radi zaštite od glodara (zečeva i srna),mada ih kreč u tome donekle ometa,već da za vreme zimskih i ranoprolećnih sunčanih dana odbijaju sunčevu svetlost i toplotu.Nekrečeno stablo voćke se pod uticajem sunčevih zraka brže zagreva i voćni sokovi počinju da kreću,pa usled većih noćnih zahlađenja nestaje uzdužno pucanje kore.Krečenjem stabla odlaže se početak vegetacije voćke u rano proleće i tako izbegavaju oštećenja na stablu i pupoljcima zbog naglih kolebanja temperature.

Voćke se kreče smešom kreča,kuhinjske soli i sumpora.Dobra kaša za krečenja spravlja se od 5 kg negašenog kreča,5 kg kuhinjske soli i 200 grama sumpora u prahu.Smeša se dovoljno razredi vodom,a potom se četkom nanosi na stabla.

Krečenje se preporučuje kada je temperatura iznad 5 stepeni Celzijusovih,jer bi se na nižim temperaturama smrzla i ubrzo otpala sa stabla.

Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicom od glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu.Oštećena stabla zakržljaju u razvoju,osetljivija su na niske temperature i mrazeve,a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu.