Zadruga kojoj plasman nije problem

Iluistracija: sa štanda u Nišu, foto: Svetlana Kovačević
Iluistracija: sa štanda u Nišu, foto: Svetlana Kovačević

Specijalizovana poljoprivredna zadruga „Natura Balcanica Dobrić“, Dobrić bb, Šabac, registrovana za gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja, svoj pravac razvoja usmerila je ka specijalizovanom gajenju lekovitog bilja i batata.

Za ideju da se okrenu poljoprivrednoj proizvodnji kao izvoru sredstava za egzistenciju osnovni za razvoj i perspektivu, opredelilo se petoro mladih ljudi iz šabačke opštine krajem 2017., pošto im jednogodišnje iskustvo u individualnoj proizvodnji na malim površinama nije obezbeđivalo opstanak i konkurentnost na tržištu. Odlučili su da udruže svoje znanje, iskustvo i parcele, i zajedno plasiraju proizvedeno.
Imajući u vidu da masovna proizvodnja donosi više muke nego dobiti, odlučili su da na svojim parcelama započnu specifičnu proizvodnju lekovitog bilja, koje je na tržištu deficitarno, i bez variranja cene u toku godine.
Osnivanje zadruge „Natura Balcanica“ poklopilo se sa startom zajedničkog projekta Kabineta ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i SANU – „500 zadruga u 500 sela“. Zahvaljujući ambicioznim, ali sa realno postavljenim ciljevima u biznis planu, „Natura Balcanica“ se našla među 73 zadruge koje su dobile bespovratna sredstva za nabavku najsavremenije opreme, u iznosu od 6.5 miliona dinara. Tim sredstvima  kupljena je sušara, prvi berač lekovitog bilja u Srbiji, prva plevilica…
Zadrugari, Srđan Aleksić, Aleksandar Čanković. Mihailo Gajić, Olivera Ivković, Saša Ivković i šesnaest kooperanata iz okolnih opština, Lapova, sa Uba, Bogatića, imaju 50 ha zadružne zemlje. Ove godine su lekovito bilje posejali na 10 ha, a batat na dva. Najviše gaje neven (ove godine na 6.5ha, što je najveća površina pod ovom kulturom ikada u Srbiji), dok su beli slez i matičnjak zasađeni na površinama od po dva hektara.
Na pitanje, kako se jedan saobraćajni tehničar, jedan vaspitač, odnosno niko iz poljoprivredne struke, snalaze u poljoprivrednoj proizvodnji, gospodin Srđan Aleksić, jedan od vlasnika Zadruge, odgovara: „Izuzetno dobro!“

– Kada smo krenuli u ovaj posao svi smo imali neko iskustvo u poljoprivredi i mehanizaciju na raspolaganju. Međutim, zbog specifične proizvodnje lekovitog bilja, nedostajalo nam je (i još uvek ga nemamo dovoljno), konkretno znanje za ovo što radimo, pa moramo da učimo svakodnevno. Intenzivno sarađujemo sa strukom i naukom, sa prof. dr Vladanom Pešićem, sa katedre za genetiku na Poljopirvrednom fakultetu u Zemunu, Institutom „Dr Josif Pančić“, Poljoprivrednom savetodavnom službom iz Šapca, Direkcijom za poljoprivredu Šabac i drugima koji nam pružaju potrebnu stučnu pomoć – kaže gospodin Aleksić.
Zadruga „Natura Balcanica“ je do sada na tržište izašla samo sa sirovinama. Pošto se radi o traženoj robi, koja se gaji na malim površinama, plasman niti u sirovom, niti u sušenom stanju ne predstavlja problem. Međutim, finalni proizvod ima neuporedivo veću vrednost. Zato će sledeći korak zadrugara biti proizvodnja dva-tri proizvoda koji će se na tržištu pojaviti već na proleće. U pitanju su kreme i čajevi od lekovitog bilja.

Ilustracija: Batat, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Batat, foto: Svetlana Kovačević

Drugi segment rada zadrugara je batat, popularnog i pogrešnog naziva „slatki krompir“, na koji samo izgledom podseća. Gospodin Aleksić kaže da su sa proizvodnjom počeli u toku prošle godine, među prvima u Srbiji, a da se i u Evropi gaji na ograničenim površinama. Odlučili su se za tri vrste: ljubičasti, beli i narandžasti. Ovaj poslednjije kod nas je najzastupljeniji. Sertifikovani sadni materijal nabavili su iz Hrvatske, pored Slovačke najvećeg evropskog proizvođača batata. Ove godine sami kreću u proizvodnju rasada, zato što su sadnice batata najveća stavka u njegovoj proizvodnji. Zahvaljujući saradnji sa zadrugom „Profi-Agrar 2018 Slatina“, omogućena im je proizvodnja jedinstvenog, visokokvalitetnog, bezglutenskog brašna od batata. Saradnja sa prof. dr Vladanom Pešićem i Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada doprinele je da je u pripremi i kašica za bebe, takođe od batata.
– Imali smo dilemu šta da radimo sa drugom klasom batata, koje u proizvodnji ima čak do 40%. Sve količine prve klase distribuiramo širom zemlje, ali drugu klasu niko ne kupuje. Verujemo da ćemo preradom batata druge klase u finalni proizvod, na tržištu Srbije i drugim tržištima, za koja se ozbiljno pripremamo, biti pravi hit – zaključio je Srđan Aleksić.