IPARD: Najtraženiji traktori, a u planu i ribarstvo

Ilustracija: Traktori sa sajma u Veroni, foto: S.K.
Ilustracija: Traktori sa sajma u Veroni, foto: S.K.

Do sada je u okviru IPARD programa raspisano javih poziva vrednih 130 miliona evra, a prema najavama nadležnih, do kraja 2019. godine na račune onih koji su realizovali investicije leći će oko pet miliona evra. U toku je poziv za ulaganja u prerađivačkom sektoru, za izgradnju i opremanje objekata za preradu mesa, mleka, voća, povrća, jaja i grožđa i trajaće do 24. februara 2020. Kako kažu u Upravi za agrarna plaćanja, plan javnih poziva iz IPARD programa za 2020. godinu biće objavljen 15. januara.

Na proleće bi trebalo da se raspiše prvi konkurs iz Mere 7, koja se odnosi na ruralni turizam. Reč je o meri i konkursu za koji već sada vlada veliko interesovanje. U toku je akreditacija ove nove IPARD mere (Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja – M7), kao i Mere M9 (Tehnička pomoć). Objavljivanju prvih poziva iz Mere 7 prethodiće pravilnik o IPARD podsticajima, sporazum sa novim tehničkim telom – Turističkom inspekcijom, odnosno Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

 

Ko će moći da konkuriše za ruralni turizam

Prema IPARD II programu Republike Srbije, korisnici ove mere mogu biti fizička lica registrovana kao poljoprivredni proizvođači u ruralnim područjima ili članovi poljoprivrednog gazdinstva koja diverzifikuju svoje aktivnosti, bilo da su poljoprivredne ili nepoljoprivredne. Takođe, i mikro i mala privatna pravna lica, kao što je definisano u Zakonu o računovodstvu, koja su osnovana, ili rade u ruralnim područjima. Prijaviti se mogu i pravna lica osnovana izvan ruralnih područja, ako se podržane investicije i aktivnosti nalaze u ruralnim sredinama.

Svi oni moraju biti registrovani u skladu sa odredbama Zakona o turizmu na kraju realizacije investicije, a pre konačne isplate. Podnosilac prijave mora da dokaže ekonomsku održivost preduzeća kroz biznis plan na kraju investicionog perioda. Biznis plan treba da bude usklađen sa obrascem koji je pripremila IPARD agencija. Za investicije koje prelaze 50.000 evra kao što je definisano IPARD implementacionom regulativom, potreban je kompletan biznis plan, dok je za manje investicije, ispod 50.000 EUR, potreban biznis plan u pojednostavljenom obliku.

Ako je reč o investicijama u smeštajne kapacitete u ruralnim područjima, IPARD programom je predviđeno da maksimalan broj ležajeva bude 30. Inače, podrška iz IPARD fonda može se dobiti za izgradnju i unapređenje objekata za ruralni turizam, kupovinu nove opreme i nameštaja, uključujući i specijalnu opremu i nameštaj za osobe sa invaliditetom i decu; kupovinu novih mašina i opreme za održavanje turističkog mesta i pejzaža, za turističke i gastronomske svrhe, uključujući i IT hardver i softver do njihove tržišne vrednosti, kao i za investicije u spoljašnje i unutrašnje prostore kao što su igrališta i odgovarajuća oprema.

Biće dozvoljena ulaganja u izgradnju, rekonstrukciju i opremanje objekata za pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga, kao što su sobe, restorani i drugi objekti, uključujući i objekte za rekreaciju, igranje, turističke kampove, poboljšanje spoljašnjih prostora (za jahanje, ribolov na površinskim vodama, biciklizam, tematske rute, staze za jahanje), troškovi marketinga, kao što su štampanje letaka, propagandnog materijala, troškovi za internet stranicu…

Za investicije u okviru ovog javnog poziva povraćaj iz IPARD fonda je do 65 odsto. Minimalna prihvatljiva investicija je 5.000 evra, a maksimalna 300.000 evra.

Korisnik može podneti do tri projekta i primiti ukupnu podršku u iznosu od maksimalno 400.000 evra javne podrške iz IPARD II programa.

Preciznije će se o pozivu i uslovima za konkurisanje za ruralni turizam znati kada pravilnik bude objavljen. Postavljalo se pitanje šta će se sve podrazumevati pod ruralnim područjem, a najverovatnije će se u obzir uzeti kriterijum – do 150 stanovnika po kilometru kvadratnom. Mera M7 obuhvatiće 75 odsto teritorije Srbije.

 

Najtraženiji traktori, a u planu i ribarstvo

Podaci koje su izneli predstavnici Uprave za agrarna plaćanja govore da je u prvoj godini realizacije IPARD-a, 2018, podneto zahteva za ulaganja vredna 376.000 evra, i da u tom periodu nije isplaćen nijedan. U maju 2019. godine podneto je zahteva za investicije od 3,56 miliona evra, a isplaćeno je 286.000 evra, dok trenutno ima zahteva za 7,27 miliona evra.

Nedavno je okončan i drugi javni poziv za nabavku traktora i ispostavilo se da je od ukupnog broja predatih zahteva u okviru IPARD-a najviše njih upravo za ovu investiciju – čak 62 odsto. Opremu i mehanizaciju tražilo je 25 odsto podnosilaca, a za izgradnju objekata i skladišta konkurisalo ih je tek 13 odsto.

 

To nije dobar pokazatelj ako se ima u vidu da IPARD program u fokusu nema traktore već ozbiljnije i zahtevnije investicije, poput izgradnje i opremanja objekata, bilo da je reč o farmama, plastenicima, vinarijama, mlekarama… Dakle, suština IPARD-a je ulaganje u investicije kojima se unapređuje konkurentnost poljoprivrede i dodaje vrednost proizvodima i bilo bi dobro da ima što više takvih investicija.

 

U svakom slučaju, iduće godine očekuje se još jedan poziv za nabavku novog traktora preko IPARD-a. Biće opredeljeno manje para nego u ovogodišnjem konkursu, naverovatnije oko pet miliona evra. Uz to, ponovo će biti raspisani pozivi iz Mere 1 i Mere 3 – za izgradnju farmi, silosa, staklenika, opremanje voćnjaka…, kao i za izgradnju i opremanje objekata za preradu voća, povrća, mesa, mleka, grožđa i jaja.

 

Inače, u pripremi je IPARD 3 program Republike Srbije za period 2020-2027, i njime će najverovatnije biti obuhvaćen i sektor ribarstva.