Kako se boriti sa ovim korovom

Ilustracija: štir, foto: pixabay
Ilustracija: štir, foto: pixabay

Borba protiv korova jedna je od najvećih glavobolja svih uzgajivača kukuruza. S obzirom na to da je ovo najzastupljeniji usev na srpskim oranicama neophodne su pravilne agro-tehničke mere,  kako bi se kukuruz zaštitio od brojnih korovskih biljaka. U zavisnosti od regije u kojoj se gaji, kukuruz napada štir, peljuga, tatula, palamida, muhari. Ipak, najzastupljeniji je štir koji može ozbiljno da ugrozi prinose kukuruza, pa stručnjaci predlažu kombinovane mere kao što su pravilan plodored, pravovremena obrada zemljišta, preporučena gustina setve, optimalno đubrenje i primena herbicida.

Štir (Amaranthus retroflexus),  spada u skrivenosemenice i jedan je od najrasprostranjenijih korovskih biljaka kod nas. U pitanju je jednogodišnja, zeljasta biljka koja se osim u kukuruzu javlja i u drugim oranicama, okopavinama, povrtnjacima, lucerištima, livadama, pašnjacima i višegodišnjim zasadima. Vegetacioni period traje 90 do 120 dana,  tokom kojih prolazi kroz fenofaze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje sa usporenim porastom stabla, ubrzani porast stabla i grananje, butonizacija, cvetanje i oplodnja, obrazovanje plodova i četiri faze zrelosti. Trajanja pojedinih fenofaza zavisi od uslova spoljne sredine i bioloških osobina same biljke. Poznavanje ovih faza je vrlo bitno prilikom  iskorenjivanja i najbolje je da se herbicidima tretira u vreme nicanja dok korenov sistem još nije u potpunosti formiran.

Štir ima uspravno razgranato stablo koje može da naraste više od metar u visinu. U početnim fenofazama stablo je sočno i zeljasto, dok sazrevanjem biljke stablo odrvenjava. Ima vretenast korenov sistem koji je u stanju da upije veću količinu vode i hranljivih materija iz zemlje čime oštećuje gajene useve poput kukuruza. Listovi su jajolikog oblika sa malo nabora po obodu i na dugim lisnim drškama. Cvetovi su na vrhu stabla i bočnih grana skupljeni u uspravnu zbijenu cvast sastavljenu iz gustih zadebljalih klasova. Vršni klas je nešto duži od bočnih, a plod je eliptična čaura. Klija od proleća do leta, a cveta od leta do jeseni. Njegovo oprašivanje je pretežno autogamno, a jednosemeni plodovi se razvijaju u avgustu. U jednoj cvasti može obrazovati do 5.000 semenki.

Iako važi za dosadnu korovsku biljku,  štir može da se koristi i za ishranu stoke, ali verovali ili ne, i ljudi. Malo je poznato da su narodi Centralne Amerike još pre 8.000 godina uveli štir u proizvodnju. Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih Asteka,  koji su ga cenili kao jednu od najvažnijih namirnica i koristili pri religioznim obredima, smatrajući da je štir hrana dostojna bogova. Većina vrsta štira, a ima ih oko 60, nije podesna za ishranu zbog sadržaja štetnih supstanci, ali se to prevazišlo oplemenjivanjem ove biljke. Štir se vekovima gajio na
izolovanim lokalitetima i u prirodnom obliku, te je sačuvan izvorni genetički materijal koji je oplemenjivačima poslužio za dobijanje sorti za raznovrsnu upotrebu.

Glavni proizvođači štira su zemlje Centralne Amerike, a sve je interesantniji i uzgajivačima u Evropi. Čak i u Srbiji postoje ogledne parcele sa gajenim štirom,  gde pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti. Štir se gaji zbog izuzetne hranljive vrednosti, a kao hrana koriste se listovi. Imaju malu kalorijsku vrednost, ali su bogati vitaminima grupe B, askorbinskom kiselinom, tokoferolom i provitaminom A. Značajan su izvor minerala – kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožda, cinka, fosfora… Veličina listova zavisi od sorte i položaja na stablu, a sa porastom biljke do sredine stabla se razvijaju krupniji listovi, koji se zatim  smanjuju, te se najsitniji listovi javljaju na vrhu. Listovi, kao i cela biljka, posebno kada su u pitanju ukrasne sorte štira mogu biti crveni ili ljubičasti sa bogati cvetom koje deluje izuzetno dekorativno. Tokom dana biljka se delimično okreće ka suncu, odnosno izvoru svetlosti. Osim lista genotipovi štira se gaje i zbog zrna koji imaju ujednačeno sazrevanje, što olakšava berbu uz pomoć mehanizacije.

Kako suzbiti korov?

Ali da se vratimo štiru kao korovskoj biljci,  i kako je suzbiti na oranicama. Da bismo znali kako ga uništiti treba pre svega odgovoriti na pitanje zašto je štir toliko štetan? Kukuruz kao širokoredi usev je izuzetno osetljiv na korove, jer od vremena setve do zatvaranja reda prođe nekada i do dva meseca. Za to vreme korovske biljke posebno štir mogu odneti dobar deo prinosa, jer kukuruzu oduzimaju prostor, hranljive materije i vodu. Preventiva je uvek najbolja mera i tu stručnjaci preporučuju setvu kvalitetnog semena kukuruza i plodored. Kada su u pitanju mehaničke mere one su usmerene ka smanjenju zakorovljenosti na njivama. Suzbijanje štira najbolje rezultate daje u trenutku kada kod biljke još uvek nije dobro razvijen korenski sistem. Od hemijskih preparata preporučuju se  preparati na bazi: EPTC, EPTC+Dihlormid, Alahlor+Cijazin.

Posle setve,  a pre nicanja kukuruza osetljiv je Pendimentalin+Atrazin+Prometrin, Piridat+Atrazin+Alahlor. Štir je veoma osetljiv na hormonske preparate na bazi: 2,4 D i MCPA. Ipak pre upotrebe treba detaljno pročitati uputstvo, ili još bolje konsultovati se sa fito farmaceutom,  kako bi se izbegle neželjene posledice, a postigla najbolja efikasnost.