Evo kako štite breskvu mlekom, sodom i uljem

Ilustracija: mleko i ulje, foto: Bojan Kecman
Ilustracija: mleko i ulje, foto: Bojan Kecman

Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na  imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja.

Breskve su tretirane desetak puta tokom vegetacije, a pre cvetanja, dobro su  prskane bakrom i krečom, tako da je i to  pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija.

Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200 grama medicinske sode bikarbone iz apoteke (može i soda iz prodavnica) i fildžan jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u jesen i proleće oko stabala baca kokošinsko stajsko đubrivo.

Ilustracija: breskve, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: breskve, foto: Domaćinska kuća

Upotreba mleka,  jeste fenomen u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je bila vodilja da pokušam sa istim načinom zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo  u hemijske kuće i upotreba pesticide dovele do toga da nešto što je zdravo I zaista može da pomogne, nije popularno jer svi su okrenuti ostvarenju brzog profita.

Za zdravlje potrošača malo ko brine“ ističe Bojan Kecman iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim Američkim Državama obavljena su mnoga  straživanja koja nisu dovela do konačnih rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu da podnesu.

Utvrđeno je da mleko i soda obaraju površinski pH lista i pupoljka a gljivice se razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko mora da bude sirovo, bez termičke obrade.

Umesto jestivog ulja može se dodati i nekoliko kapi joda jer je tada efekat još bolji.

Mleko sadrži sve neophodne elemente za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima kalcijuma koji je od velike važnosti u formiranju i čvrstoći plodova na stablu nakon cvetanja i oplodnje.

„Ono što je meni naročito drago jeste da nismo radili nijedan tretman insekticidom protiv breskvinog savijača. Mislim da je to zbog toga što je mleko teško za probavu gusjenicama koje uginu jer nemogu da ga svare u probavnom traktu“, Ilija Mijatovic dodaje Kecman. Ilija će i naredne godine da nastavi sa zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode bikarbone. U ovoj godini sa 140 stabala obrao je skoro tri tone breskve što je odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što je najvažnije – zdravi.

Ovaj živahni voćar pravio je i džem od breskve a od krušaka pravi rakiju koja redovno dobija nagrade na izložbama voćnih rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku a od ove godine ima specijalitet – plod kruške u flaši.

Povezano

Iz ove kategorije