Kakvo je stanje na pčelinjaku

Ilustracija: pčelarastvo. foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: pčelarastvo. foto: Svetlana Kovačević

U toku februara pčelinje društvo ne treba uznemiravati. Osmatranjem leta na košnici, može se mnogo toga uočiti:

– Ako pčele hitro izleću iz košnice, u košnici je sve u redu;

– Ako je dan povoljan za izlet, a pčele gamižu i tumaraju po prednjem delu košnice, tresu krilima, znak je da pčelinje društvo ili nema maticu ili nema dovoljno hrane;

– Ako pčele tumaraju po prednjoj strani košnice, ako je trbuh pčela naduven a poletaljka i prednji deo košnice su zaprljani, znak je da su pčele obolele od nozeme. Treba poslati uzorak (sa pčelama) u laboratoriju na pregled;

– Ako se na letu košnice primete beli kristali, a pčelama nije stavljena pogača, znak je da je rezervna hrana (med) ukristalisana;

– Ako pčele izleću iz neke košnice rano ujutro i predveče, a iz ostalih košnica ne izleću, znak je da je to pčelinje društvo napadnuto ili ono „pljačka“ drugo pčelinje društvo;

– Ako iz neke košnice pčele ne izleću, a iz drugih izleću, zakucati snažnije po toj košnici u predelu plodišta, pa ako pčele prvo snažnije zabruje, a potom (kroz 4–5 sekundi) zvuk (brujanje) se stiša, znak je da je u košnici sve u redu. Ako se brujanje u košnici nastavi, znak je da nešto nije u redu i da to pčelinje društvo treba pregledati čim dozvole vremenski uslovi.

Mir na pčelinjaku u toku februara je veoma bitan. Svaki stres pčela u pčelinjem društvu (usled udara po košnici i slično) narušava mikro-klimu u košnici, utiče na nepotrebno povećanje potrošnje hrane u košnici i na nepotrebno iznurivanje pčela. Veći stresovi pčela (usled čestih udara po košnici) mogu da budu katastrofalni po pčelinje društvo usled odvajanja pojedinih (većih) delova klubeta.

U toku februara treba očistiti podnjače košnica. Za pčelare je to mali napor, a pčelama velika pomoć. Ako ima mnogo uginulih pčela na podnjači (dve i više šaka) treba obavezno poslati uzorak sa pčelama u laboratoriju na ispitivanje.

Utopljavanje društava krajem februara (početkom marta) je posebno značajno za slabija pčelinja društva, kod kojih je ovaj period kritičan za njihov razvoj, zbog zahlađenja i nedovoljnog broja pčela koje ne mogu da se uspešno suprotstave čestim klimatskim promenama. Pčelinje društvo koje je u zimu ušlo sa preko 20 000 pčela, nekako će se odupreti čestim klimatskim promenama u februaru. Ali, pčelinje društvo koje je u zimu ušlo sa manje od 15 000 pčela, teže će se izboriti sa čestim klimatskim promenama ako se dobro ne utopli. Jer, u gnezdu pčelinjeg društva u ovo doba godine temperatura je oko 35º °C, bez obzira na visinu temperature spolja. To tokom februara praktično znači da kada je temperatura napolju ponekad i ispod 0 °C, u pčelinjem gnezdu je oko 35º °C. Ako bi se temperatura u predelu gnezda smanjila na oko 32º °C matica bi prestala sa polaganjem jaja, što bi znatno usporilo razvoj pčelinjeg društva, a pčele koje se izlegu iz legla na takvoj temperaturi su nedovoljno razvijene i kratko žive.

Ako pčelar dobro ne utopli pčelinje društvo, pčele će se svakako boriti da održe temperaturu u gnezdu od oko 35º °C trošeći više hrane, što će ih, naravno, znatno iznurivati.

Jačina pčelinjeg društva u toku februara direktno zavisi od jačine pčelinjeg društva u fazi pripreme pčelinjih društva za zimu i njegove jačine neposredno pred zimu. U jačem pčelinjem društvu u toku avgusta bolje se neguje leglo. Mlade (zimske) pčele dobijene iz takvog legla su kvalitetne, vitalne i spremnije da uspešno prezime. U toku zime pčele u slabijem pčelinjem društvu troše 2–3 puta više hrane po jedinici mase pčela i znatno više se iznuruju nego pčele u jačem pčelinjem društvu.

Tretiranje pčela protiv vapoe u ovo doba godine je bitno na onim pčelinjacima na kojima pčelar nije siguran da je tokom prethodnog perioda oborio varou u dovoljnom procentu. U periodu kad još uvek nema dosta legla, kad je najveći deo varoe na pčelama, jednim tretiranjem pčela protiv varoe znatno bi se smanjio broj varoa u pčelinjem društvu.