Gde saditi šljivike

Ilustracija: sadnja voćaka, foto: Radoslav Cvetković
Ilustracija: sadnja voćaka, foto: Radoslav Cvetković

Šljiva se može saditi od kraja vegetacije u jesen, tokom zime pa do početka vegetacije u proleće. Prednost jesenje sadnje ogleda se u obnovi korenovog sistema sadnice tokom zime i boljem razvoju mladih voćki sa početkom vegetacije, veći je izbor sadnog materijala u rasadnicima a izbegava se trapljenje i duže čuvanje sadnica u trapu tokom zime.

Pri izboru lokaliteta i parcele za podizanje novog zasada šljive pažnju posvetiti nadmorskoj visini, ekspoziciji, plodnosti i mehaničkom sastavu zemljišta. Šljivi najviše odgovaraju brežuljkasti tereni iznad 250 metara nadmorske visine, istočne, severo-istočne ili severne ekspozicije sa plodnim i dubokim zemljištem na kojem se ne zadržava višak vode. Na većim nadmorskim visinama zasadi se mogu podizati i na južnoj i zapadnoj ekspoziciji. Niže položaje i kotline gde se zadržava hladan vazduh izbegavati za podizanje zasada.

Posle izbora parcele pristupamo pripremi zemljišta za sadnju, koja obuhvata sledeće radove:
– Nivelisanje terena – na onim parcelama gde ima mikrodepresija potrebno je teren izravnati radi sprečavanja zadržavanja vode.
– Suzbijanje korova – ovo je obavezna mera na onim parcelama koje su zakorovljene. Najlakše i najeftinije je korove uništiti u toku leta pre sadnje primenom totalnih herbicida. Nove zasade ne treba podizati na svežim krčevinama starih zasada već takvem parcele treba odmarati 3 do 5 godina i na njima sejati strna žita i biljke za zelenišno đubrenje u godini pred sadnju.
– Meliorativno đubrenje – na osnovu agrohemijske analize treba odrediti potrebne količine organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva koristiti 20 – 50 t/ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka.

Sadržaj lako pristupačanog kalijuma u zemljištu na kojem se podiže zasad bi, trebao da bude iznad 20 mg/100 gr vazdušnog suvog zemljišta i ukoliko to nije slučaj potrebna je popravka zemljišta sa NPK 6:12:24 ili 8:16:24.

Ukoliko je sadržaj kalijuma i fosfora optimalan dovoljno je u jamić pri sadnji dodati 150 grama NPK đubriva.
Ukoliko se analizom utvrdi da je -zemljište kiselo potrebno je izvršiti kalcifikaciju. Potrebno je uneti od 3 – 5 t/ha mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 ili 1.5 – 2 t/ha negašenog kreča.
Krečni materijal se unosi zajedno sa stajnjakom, polovina se unosi oranjem druga polovina tanjiranjem.
– Oranje – posle rasturanja stajnjaka, mineralnog đubriva i krečnog materijala pristupa se oranju na dubinu od 30 – 40 cm bar mesec dana pre sadnje.
sprečilo zadržavanje viška vode u zoni pre podizanja zasada je korisna mera kako bi se razbio taj nepropusni sloj, korenovog sistema i omogućio nesmetan razvoj korenovog sistema.

Povezano

Iz ove kategorije