Ima li potrebe da se bašta zaliva i posle setve?

Ilustracija: plastenik
Ilustracija: plastenik, foto: Svetlana Kovačević

Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje. Sledeća važna stavka su rokovi za setvu.

Oni su kod nekih povrtarskih vrsta presudni za uspeh i obilan prinos. Već tokom prvih lepih dana u martu obavezno je posejati korenasto povrće – mrkvu, peršun korenaš, paštrnak, celer, rotkvice. Takođe, rana setva je bitna i za vrste koje zahtevaju duži period rasta. Beli luk se može sejati čim vreme dozvoli ulazak u baštu. Crni i crveni luk iz arpadžika seju se tokom celog marta. Naravno, tu su i zelene salate, puterice, ledenke, kristalke, lola salate i druge. Ako njih posejete narednih dana, prve krupne glavice obradovaće vas već u maju mesecu. Na kraju, sada se može sejati cveće u vrtu, zatim začinsko i aromatično bilje, ali i ne tako često gajene vrste – bamija, andske jagode fisalis, artičoke, slatki krompir batat, rubarbara…”

 

O čemu bi tokom setve u baštama posebno trebalo da se vodi računa?

U vreme setve od neizmernog značaja je dodatna hrana za biljke. To se odnosi na dodavanje đubriva. Bilo da se odlučite za organsko (stajnjak, compost, ili glistenjak) ili mineralno (NPK 15 15 15 i slično), đubrivo se obavezno se mora uneti u zemlju. Možete ga dodavati po celoj leji ili bašti, pa onda mešati sa zemljom, freziranjem ili kopanjem. Drugi način je posipanjem u brazde koje pravimo za setvu semena.

Zašto je važno da prilikom setve zemljište bude dobro usitnjeno?

Zato što se na taj način postiže da zemlja  lepo nalegne na seme. To je garancija da će se sačuvati vlaga, koja je takođe veoma bitna. Da bi seme klijalo, ono mora biti u vlažnoj zemlji od nekoliko dana do više nedelja. Pošto se većina sitnog semenja seje plitko, na svega jedan do dva centimetra dubine, jako sunce i vetar brzo osuše taj površinski sloj i zaustave klijanje. Nekad čak može i da se osuši klica. Moj savet je da se nakon setve zemlja povalja ili utaba, da bi nalegla na seme. Naravno, dobro usitnjena zemlja koja je bogata humusom duže drži vlagu.

Ima li potrebe da se bašta zaliva i posle setve?

Zalivanje je u martu bitno, ali svakako ne koliko tokom toplih letnjih dana. Pokazalo se da je zbog neravnomernih prolećnih padavina potrebno proveravati vlagu u zemljištu nakon setve. Dešava se da suvo vreme tokom marta potraje i po tri nedelje, što nikako ne može biti dobro za uspešno klijanje. Zato se zalivanjem pomaže mladim biljkama da nesmetano napreduju i pravilno se razvijaju.

Šta predlažete ljudima koji nemaju plastenike, kako da sami proizvedu svoj rasad?

Jednostavno možete napraviti manju toplu leju ili niski tunel. Svako ko ima želju i dobru volju da nešto uradi sigurno će naći način za to. Čak i prozor u stanu, može biti odlično mesto, na kojem će se odgajiti kvalitetan domaći rasad. Svrha je uživanje u radu i stvaranju, u posmatranju biljke kako raste i berbi plodova koje smo sami proizveli.

Povezano

Iz ove kategorije