Šta je potrebno za dobar rod pasulja

Ilustracija: sorte pasulja, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: sorte pasulja, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Pasulj ima velike potrebe u hranivima. Prema nekim podacima pasulj sa 100kg zrna i odgovarajuće količine vegetativne mase utroši 7,8-8,6 kg azota, 1,5-1,8 kg fosfora i 3.2-3.8kg kalijuma. Potrebe u azotu su znatno veće nego kod pšenice (3-4 puta), a fosforu i kalijumu razlike su male. Pri određivanju količine đubriva treba uzeti u obzir đubrenje preduseva, plodnost zemljišta, planirani prinos, specifičnost pasulja da potrebe u azotu većim delom obezbeđuje putem kvržica. Iako su potrebe pasulja u azotu velike,biljke svoje potrebe obezbeđuju 80% putem kvržičnih bakterija a 20% iz zemljišta. Zbog toga se azotna đubriva za pasulj upotrebljavaju u znatno manjim količinama. Biljkama  je azot iz zemljišta, odnosno iz đubriva potreban u početku vegetacije dok se na korenu ne formiraju kvržice.

Đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima je veoma značajno i pored toga što ta hraniva biljke koriste u prvom delu vegetacije. Tako u periodu od nicanja do cvetanja, koji traje 50-60 dana, biljke usvoje 90-95% ukupnih količina fosfora i kalijuma. Najintenzivnije usvajanje je u fazi cvetanja. Pasulj ima velike zahteve i u kalcijumu. Prema dosadašnjim rezultatima ispitivanja potrebe pasulja u hranivima za ostvarenje visokih prinosa mogu se obezbediti primenom mineralnih đubriva sa sledećim količinama čistih hraniva: 35-50 kg/ha azota, 70-80 kg/ha fosfora i 50-70 kg/ha kalijuma.

Fosforna i kalijumova đubriva se 2/3 od ukupne količine zaoravaju u osnovnoj obradi, a 1/3 u predsetvenoj pripremi zemljišta, a azotna đubriva 1/3 u osnovnoj obradi a ostatak u predsetvenoj pripremi zemljišta ili celokupna količina u predsetvenoj pripremi zemljišta. Neki autori preporučuju da se izvesna količina fosfora i kalijuma koristi i za prihranjivanje.

Međutim u sušnim uslovima, ovako prihranjivanje ne daje pozitivne rezultate, a ponekad može ispoljiti i negativan uticaj na prinos.

Stajnjakom je bolje đubriti predusev nego ga koristiti pri setvi pasulja. Međutim, na zemljištima loših fizičkih osobina, naročito teških, pasulj se može direktno đubriti dobro zgorelim stajnjakom u količini od 20-30 t/ha. Na kiselim zemljištima obavezno treba unositi kreč ili saturacioni mulj.