Kako Milijana pravi odličan sir

Ilustracija: Milijana Joksimović. foto: Dejan Davidović
Ilustracija: Milijana Joksimović. foto: Dejan Davidović

U selima valjevskog kraja neiskorišćeni pašnjaci podstakli su ovdašnje poljoprivrednike da se sve više okreću ovčarskoj proizvodnji, o čemu svedoči sve veći broj ovaca i priplodnih jaganjaca na njima. Ova grana poljoprivrede može biti jako profitabilna, jer pored plasmana jaganjaca za klanje i priplod, proizvođačima zaradu mogu doneti mleko i sir. Međutim,  veoma je malo onih koji se odlučuju za proizvodnju ovčijeg sira.

Jedna od retkih, a možda i jedina na području Valjeva je Milijana Joksimović iz Bobove, kod Valjeva, koja ovčiji sir, sa kraćim prekidima, pravi već 13 godina.

“Uvek smo gajili ovce, ali smo 2001. godine počeli ozbiljnije da se bavimo ovčarstvom i da proširujemo stado, jer je suprug te godine u okviru projekta američke Agencije za međunarodni razvoj dobio 21 dvisku sjeničke rase. U jednom periodu 2007. godine prestali smo sa mužom krava i nismo imali ni mleka za naše potrebe, i ja sam tada razmišljala kako da dođem do novca, mleka, a i sira za porodicu. Videla sam od jedne komšinice da muze ovce i tada sam rešila da krenem sa ovom proizvodnjom“, ovako o svojim prvim koracima u proizvodnji ovčijeg sira govori Milijana.

Ilustracija: Mirjana Joksimović. foto: Dejan Davidović
Ilustracija: Milijana Joksimović. foto: Dejan Davidović

Sada je na farmi Joksimovića 40 umatičenih ovaca, od čega je trenutno na muži petnaestak. Zbog proširenja stada pre četiri godine napravila je pauzu u muži i proizvodnji sira. Imali su mlade dviske kod kojih je rađena sinhronizacija estrusa pa je kako kaže bilo previše da uz jagnjenje tri puta u periodu od dve godine ovce iscrpljuje i mužom. Kada su same ušle ovaj ritam jagnjenja i to ne sve istovremeno, ovog proleća je nastavila sa proizvodnjom sira.

“U zavisnosti u kom je periodu laktacije i sjagnjenosti jedna ovca u proseku dnevno daje jedan litar mleka. Trenutno namuzem šest do sedam litara dnevno jer su već dva i po meseca sjagnjene odnosno pred zasušivanjem, tako da se sada ne može očekivati maksimalna mlečnost“, kaže naša sagovornica i dodaje da je za pripremu jednog kilograma ovčijeg sira potrebno dva i po  litra mleka.

“Proces pravljenjaa ovčijeg sira je isti kao i kravljeg, s’ tim što je u ovom slučaju potrebno manje sirišta i dobija se veoma malo surutke, a više grude. U odnosu na kravlje ovčije mleko je masnije, brže može da zagori ukoliko se ne vodi računa. Ovčji sir je belji, masniji, kvalitetniji i zreliji“,  objašnjava Milijana.

Na kvalitet mleka i sira dosta utiče i to što su ovce stalno na ispaši, ali sam kvalitet livada. Pored toga za ishranu koriste lucerkino seno, žito i koncentrate. Ova vrsta sira je kaže Milijana sve traženija, a kupaca osim iz Valjeva ima i iz drugih krajeva Kolubarskog okruga.

“Trenutna sedmična proizvodnja je 10 kilograma za potrebe našeg domaćinstva i prodaju. To nisu neke velike količine, ali ja od ove proizvodnje mogu da obezbedim sebi mesečnu zaradu, jer je i cena od 500 dinara za kilogram zadovoljavajuća. Pored svih drugih obaveza u domaćinstvu, ja na ovaj način ne mogu ništa da izgubim, mogu samo da dobijem, i pored prodaje jaganjaca i vune zašto da ne iskoristim maksimum od njih kad mogu. Ovaj sir može da se proda, ima svoje tržište“, rekla je Milijana Joksimović.

U planu je kaže povećanje broja ovaca do 50, što je  optimalno, jer za više grla je problem obezbediti dovoljne količine sena za ishranu tokom zimskog perioda.