Leglo i paša

Ilustracija: pčelinjak Stanković, foto: Igor Stanković
Ilustracija: pčelinjak Stanković, foto: Igor Stanković

Zatvoreno leglo uvek ima pozitivan uticaj na iskorišćenje paše jer predstavlja izvor mladih pčela. Ono ne zahteva posebnu brigu pčela.

Velika količina otvorenog legla tokom paše, naprotiv, bitno deluje na smanjenje prinosa, jer angažuje veliki broj pčela za održavanje temperature i vlažnosti, kao i ishranu larvi. Zato je poželjno da je otvorenog legla što manje. Kranjska rasa pčela ovaj problem uspešno rešava tako što doneti nektar najpre raspoređuje u plodišnom delu gnezda, a tek onda u medište. Tako se vrši smanjenje prostora za leglo, matica se blokira, a količina otvorenog legla smanjuje. Srednjeruska rasa pčela, bez obzira na obilje praznih ćelija u plodištu, nektar odlaže isključivo u medištu, tako da matica ima mogućnost maksimalnog polaganja jaja, što umanjuje iskorišćenje paše.

Ads code goes here

I pored pomenute pozitivne osobine naše rase pčela, neki pčelari teže da još više smanje količinu otvorenog legla. To se najefikasnije može ostvariti oduzimanjem matice iz proizvodnog društva uoči glavne paše, ali to nije dobro, jer je dokazano da obezmatičeno društvo znatno smanjuje unos nektara i polena. Zbog slabljenja društva, i iskorišćenje sledećih paša biće umanjeno. Zatvaranje matice u kavez na duže vreme je štetno, jer ona posle boravka u takvim (neprirodnim) uslovima smanjuje svoju produktivnost i to 54% za 5 dana, a 88% za 10 dana.

Za eventualno ostvarivanje ideje smanjivanja otvorenog legla tokom paše, preostaje izolovanje matice u mali odeljak košnice (sa nekoliko ramova) ili njeno zatvaranje u izolator sa matičnom rešetkom. Tako je matica stalno prisutna, ali je zbog skučenog prostora intenzitet leženja znatno umanjen. Vreme izolacije zavisi od karaktera paše. Ako je kratkotrajna (do 10 dana), a posle nje se dugo ne očekuje neka druga paša, maticu treba izolovati nedelju dana pre paše. Ako je paša dugotrajna (npr. 30 dana), treba je izolovati u drugoj polovini paše. Ako to uradimo početkom paše, prinos će biti uvećan samo u prvoj polovini paše, dok će u drugoj biti znatno smanjen. Najzad, ako posle paše slede još jedna ili dve sledeće, štetno je vršiti izolaciju. U jakoj paši izolaciju uopšte ne treba vršiti, jer je leglo blokirano nektarom.

Leon Bornus (Poljska) tvrdi da je pčelinje društvo optimalno pripremljeno za glavnu pašu ako u svom sastavu ima: 15% izletnica, 40% mladih (kućnih) pčela, 35% zatvorenog legla i 10% otvorenog legla. Takav odnos legla potvrđuje naše napred opisane stavove.