Šta ako dođe do šuge ovaca

Ilustracija: ovce na paši, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: ovce na paši, foto: Domaćinska kuća

Šuga ovaca je parazitarno oboljenje kože ovaca i drugih domaćih životinja, prouzrokovano različitim vrstama šugaraca. Oboljenje je hronične prirode i zbog velike prenošljivosti ima karakter zaraze. Šuga ovaca je veoma rasprostranjeno oboljenje u skoro svim ovčarskim reonima. Zbog masovnog pojavljivanja i usled znatnog smanjenja prinosa vune, mesa i mleka, šuga ovaca ima veliki ekonomski značaj.

Šugu ovaca prouzrokuju nekoliko vrsta šugavaca: Sarcoptes, Psoroptesi Chloroptes. U našim krajevima najčešće se pojavljuju psoroptes šugarci, koji žive i parazitiraju na površini kože. Sarkoptes šugarci se nalaze u samoj koži. Šugarci su jajastog i loptastog izgleda, čija veličina varira od 0,15 do 0,90 milimetra. Paraziti žive na telu životinje oko 6 nedelja, izuzev Psoroptes vrste koja ostaje znatno duže.

Van tela životinje, šugarci žive različito dugo, zavisno od faktora spoljašne sredine. Psoroptes šugarciž mogu da ostanu u životu van organizma životinja i do šest nedelja.

Štetno delovaanje šugarca se ogleda, pre svega, u oštećenju kože obolelih životinja, usled čega je njena fiziološka funkcija poremećena. Takva koža nije sposobna da propušta štetne materije koje treba da se izbace iz organizma. Pored toga, oštećena koža omogućava ulaženje u organizam životinja, toksina (otrova) koje proizvode šugarci. Nesnosan svrab, koga izazivaju paraziti, uznemirava ovce i one znatno umanjuju proizvodnju, gube apetit i mršave.

Psoroptes šuga pojavljuje se na delovima tela obraslim vunom, naročito u predelu leđa, duž grebena i sa strane grudnog koša. Prvi znak oboljenja je svrab. Po koži se pojavljuju crvenkaste mrlje i mehurići, koji prskaju stvarajući posle toga krastice koje se sasušuju i otpadaju u vidu ljuspica i peruti. Koža postaje gruba, ispucana i naborana. Često se javljaju i teže ozlede usled češanja, koje se inficiraju gnojnim i drugim bakterijama, pa dolazi do stvaranja većih krasta koje se slepljuju sa pramenovima vune. Na promenjenim mestima, vuna lako ispada i u pramenovima visi na  životinjama. Vuna je suva, krta i lako se kida.

Šuga naročito dolazi do izražaja u toku zime i početkom proleća. Tome doprinosi loša kondicija ovaca i smanjena opšta telesna otpornost, nedovoljna higijena u ovčarnicima i zbijenost ovaca u stajama.

Dijagnozu šuge nije teško postaviti, jer su znaci prilično karakteristični. To se pogotovo odnosi na krajeve gde se šuga često pojavljuje, pa su stočari upoznati sa njenim znacima.

Ipak, radi svake sigurnosti, treba konsultovati veterinarskog stručnjaka, koji će laboratorijskim pregledom materijala sastruganog sa promenjenih delova kože tačno ustanoviti dijagnozu.

Šuga se može efikasno lečiti kupanjem ovaca u rastvoru dezinsekcionihž sredstava. Na tržištu postoji veći broj ovakvih sredstava, od kojih su dovre rezultate dali Vetalin, Gamacid, Lindan, Neguvon i drugi. Kupanje ovaca  se vrši krajem proleća i posle šišanja.  Ukoliko je šuga u toku zime zahvatila veći broj životinja, sa kupanjem se mora požuriti i to izvršiti čim vremenske prilike to dozvole.