Ovo morate znati ako se odlučite za gajenje kupine

Ilustracija: sadnica kupine, foto: Bojan Kecman
Ilustracija: sadnica kupine, foto: Bojan Kecman

Uzgoj kupine je popularan jer veoma brzo počinje da rađa. To se u određenoj meri dešava u drugoj godini, dok u trećoj možemo da očekujemo pun rod. Dosta je bitno šta je gajeno pre nego se podigne zasad. Pre sadnje kupina su loše predkulture su malina, jabuka, paradajz, paprika. Kao dobre predkulture navode raž, pšenica i slične kulture sa plitkim korenovim sistemom i koje namaju zajedničke štetočine.

Na parceli koja je predviđena za podizanje kupinjaka bi trebalo da odradite analizu zemljišta. Nakon dobijenih rezultata se obavlja đubrenje. Kada se završi sa prihranom se radi jesenje oranje sa tim da ono ne treba da ide dublje od 20 cm. Kao i kod ostalih sličnih voćki pravac redova bi optimalno bi sever – jug.

Sadnice kupine se sade u periodu kada prođe opasnost od poznih mrazeva. Nakon što se posade možete ih orezivanjem skratiti na visinu od 15 cm (ovde o optimalnoj visini bi se trebalo posavetovati sa proizvođačima sadnica od kojih ste ih kupili). Sadnja kupine se može obaviti i u jesen, ali postoji rizik od izmrzavanja korena.

Prilikom podizanja kupinjaka i sadnja kupine mora da se pripremi zemljište na kojoj se planira podići zasad a to podrzumeva čišnjenje od korova i zemljišnih patogena. Gajenje žita kao predkulture unazad nekoliko godina je dobro priprema za podizanje kupinjaka. Prilikom podizanje zasada osnovna obrada za kupinjak se obavlja na dubini od 40 – 50 cm radi stvaranja povoljnih uslova za razvoj korenovog sistema. Pre osnovne obrade može da se uradi meliorativno đubrenje na osnovu agrohemiske analize. Po završetku ovih radova pristupa se postavljanju naslona stubova na rastojanju od 5 do 8 m a potom pripremi zemljišta za sadnju. Sadnja se obavlja na zemljištu umerene vlage gde je izvršeno đubrenje na osnovu agrohemiske analize (startno đubrenje) i pripremaju jamići za sadnju na dubini od 20 do 25 cm. Kopanje jamića može biti sondama ili ašovom, vreme sadnje bolje jesenje nego prolećna sadnja.

Razmak između redova bi trebao biti 3 metra, a između kupina u redu 1,5 metara. Ovo se može malo razlikovati u zavisnosti koja se sorta kupina sadi. Sama gustina grma se određuje prema tome koliko se izdanaka ostavlja nakon orezivanja, to najčešće budu tri stabljike kod mladih biljaka.

Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji de se koristiti isključivo preko nodi kada se biljke ohlade. Rasprskivačima de se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer kupina ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi (u uslovima Srbije i do kraja septembra). Redovnu prihranu sa povedanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja avgusta, a od početka septembra u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke de obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i nede dolaziti do izmrzavanja izdanaka.