Zašto je voće skupo

Ilustracija: trešnje, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: trešnje, foto: Domaćinska kuća

Ove godine očekuje se rod od 1,2-1,3 milion tona voća, a od izvoza naša zemlja bi trebalo da zaradi između 120 i 130 miliona dolara, izjavio je prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

– Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije KOVID-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu – rekao je on za Dnevnik.

Istakao je da su zasadi trešanja iz godine u godine sve brojniji i ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi. Voćari su ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji – oko dva i po evra kilogram trešanja.

I zasadi višanja se uvećavaju, a prof. dr Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu pola evra. Kilogram višanja na pijacama sada se prodaje od 120 dinara pa naviše.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine prof. dr Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali prof. dr Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85 odsto stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između evra i po i dva evra. Na pijacama u Novom Sadu tek su počele da stižu rane sorte i prodaju se po 300 dinara kilogram.

Pomenimo, voćarima na ruku ide i nova regulativa koja se tiče izvoza, koja važi od marta ove godine. Naime, izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusku Federaciju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište, zahvaljujući novim pravilima po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona. Po novoj Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, izvoznici šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća, moraće u vlasništvu ili zakupu da imaju hladnjaču kapaciteta najmanje 200 tona.