Koliko treba uložiti u hektar borovnice

Ilustracija: Zasad borovnice sestre Milenković iz Slatine, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Zasad borovnice sestre Milenković iz Slatine, foto: Domaćinska kuća

Pandemija koronavirusa prekinula je lance snabdevanja hranom u Evropi i pokazala koliko je važno imati održiv prehrambeni sistem. Zbog toga ne čudi podatak da u Evropi, ali i kod nas, raste potražnja za obradivim zemljištem i da mnoge države ubrzano revidiraju zakone o pomoći onima koji će aktivirati sela.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović kaže da Srbija tradicionalno poljoprivredu priznaje kao najvažniju granu privrede.

– Kada govorimo o poljoprivredi, mi smo sami sebi dovoljni, a proizvodimo i značajne viškove koje uspevamo da plasiramo, ne samo u regionu već i na mnogo zahtevnijim tržištima sveta – ističe Bogunović.

Kaže da imamo primarne poljoprivredne proizvode, ali i veoma dobre prerađevine i finalne proizvode.

– Radi nam i primarna proizvodnja, radi nam i prehrambena industrija. I jedni i drugi uspevaju da proizvedu različite vrste proizvoda i da ih prodaju u inostranstvo – ističe Bogunović.

Navodi podatak da voće zauzima šest mesta među prvih 10 najznačajnijih kultura koje izvozimo.

– Naravno, imamo i ratarske kulture. Najveći izvoz nam je na kukuruz, ali najveću zaradu pravimo na voću. Preko 250 miliona dolara nam je izvoz na malini, na jabuci godišnje uzimamo oko 120 miliona dolara. U poslednje vreme pravimo odlične razultate i sa jagodom, a izvozimo i breskve – objašnjava Bogunović.

Aleksandar Bogunović kaže da se svetska tržišta i navike potrošača menjaju i da „hit“ postaje zdrava i obogaćena hrana.

– Borovnica je postala hit. Poslednjih godina se i kod nas beleži konstantan rast u proizvodnji. Još uvek smo na oko 100 hektara, što nije neka značajna površina, ali izvoz je odličan – naglašava Bogunović.

Ističe da je podizanje zasada borovnice prilično skupo, pa „nije baš za svakoga“.

– Investicija u jedan hektar borovnice je negde oko 60.000 EUR. Morate obratiti pažnju i na sorte koje uzimate. Idealno je da pre ulaska u svaki posao ispitate kakvi su potencijali i mogućnosti za proizvodnju i plasman proizvoda“, savetuje Bogunović.

Navodi da su trendovi takvi da je malina dostigla vrhinac na svetskim tržištima, pa potražnja stagnira ili već počinje da pada, dok potražnja za borovnicama raste.

Bogunović kaže da za domaće tržište imamo svega i više nego što je potrebno, pa prilikom odabira kulture treba gledati šta može da se izveze.

– Nije lako dati univerzalnu preporuku. Važno je gde se nalazite, kakva je klima, zemljište, voda, da li neko u okruženju već radi nešto, da li postoji zadruga koja radi organizovano proizvodnju i prodaju… Prva i osnovna stvar je da vidite šta ćete sa proizvodom koji radite – kaže Bogunović.

Objašnjava da je za registraciju poljoprivrednog gazdinstva potrebno najmanje pola hektara.

– Postoji sistem savetodavnih službi na teritoriji čitave Srbije. Oko 35 stanica je na raspolaganju za sve vrste saveta. Za sve što se odlučite postoje različite vrste podrške i na nivou jedinica lokalne samouprave i na pokrajinskom i nacionalnom nivou – kaže Aleksandar Bogunović.