Postrna setva cvekle

Ilustracija: cvekla, foto: pixabay.com,
Ilustracija: cvekla, foto: pixabay.com,

Cvekla je sve traženija povrtarska kultura, pre svega za industrijsku preradu za kisele salate. Ona je zahvalna kako zbog lake proizvodnje tako i za čuvanje i obradu prilikom prerade. Za preradu u fabrikama može da dođe u obzir cvekla iz prolećne i iz letnje setve, ali za preradu u domaćinstvu za kiselu cveklu,  za zimnicu obično se koristi cvekla iz postrne setve. Još je bolja cvekla posejana posle graška ili mladog krompira, ali to su ipak male površine.

Cvekla se u proleće seje kada se zemljište zagreje na 6-10 °C. Optimalna temperatura za rast biljke je 20-25 °C. U suštini je ista biljna vrsta kao i šećerna i stočna repa, tako da je i tehnologija proizvodnje vrlo slična. Duboko oranje se izvodi na 30-ak cm, a tom prilikom se zaorava stajnjak i kompleksna đubriva. Razmak setve je najčešće 50 h 8-10 cm. Prema dužini vegetacije cveklu možemo da podelimo na rane sorte koje pristižu za 80-110 dana, srednje za 110-130 i kasne sa dužinom vegetacije od 130-145 dana.

Cvekla može da se vadi u punoj zrelosti kada ima najveći prinos, ali tada koren miriše na zemljui ima grublju strukturu.

Najkvalitetnija je mlađa cvekla sa nepotpunim porastom, nežnijom strukturom unutrašnjosti korena i tanjom korom; takva cvekla se bolje čuva u trapovima;ona se vadi 75-90 dana posle nicanja.

Postoji veliki izbor sorata – Egipatska, Bikor, Detroit, Palanačka crvena, a sve više se gaje sorte izduženog korena, npr. Unik i Cilindra. Prilikom postrne setve, a naročito ako se malo zakasni pa setva treba da se obavi krajem jula ili čak početkom avgusta, mnogo pomaže potapanje semena u mlaku vodu na temperaturi 22-23 C u toku dva dana, posle toga se prosuši i seje. U tu svrhu odlične rezultate daje tretman semena biostimulatorima na bazi biljnog hormona rasta auksina, npr. Slavol S. Seme cvekle nije pojedinačno kao kod šećerne repe, već je u klupku po nekoliko semenke, tako da posle nicanja mora da se izvrši proređivanje.

 Najveći problem u postrnoj setvi pričinjava visoka temperatura u vreme nicanja. Naime, kao i ostale biljke iz hladnog i umerenog pojasa čije je nicanje prilagođeno na nižim temperaturama tokom proleća ili jeseni, tako i cvekla najbolje niče na 15-19 °C za 4 dana, dok na 4-5 °C niče za 22 dana.

Temperature preko 30 °C inhibiraju nicanje, pa se vrlo često dešava da letnja setva ne uspe. Većina proizvođača  odmah posumnja na kvalitet semena, ali malo njih zna za temperaturna ograničenja za nicanje. Pošto su letnji meseci po pravilu sušni, topli i brzo se gubi vlaga iz zemljišta, letnja proizvodnja cvekle ne može se zamisliti bez zalivanja, koje se obavlja u više navrata po potrebi. Herbicidi koji se koriste u proizvodnji šećerne repe mogu da se koriste i za cveklu, takođe je obavezna i zaštita od buvača i cerkospore. Zavisno od veličine korena, prinos može da bude od 20 do 30 t/ha. Tokom zime se najbolje čuva na 0° C. Na malim površinama moguća je proizvodnja iz rasada radi ranijeg pristizanja, ali ovaj način za nas nema većim praktičan značaj.