Kako se boriti sa virusom bronzanog paradajza

Ilustracija: paradajz, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: paradajz, foto: Domaćinska kuća

Početni simptomi bolesti ispoljavaju se u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom ove pege spajaju se i nastaju različiti oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu ili naličju.

Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV) napada veliki broj povrtarskih i ukrasnih biljaka, kao što su paradajz, paprika, plavi patlidžan, salata, duvan, hrizantema, ciklama. Štete može da izazove i na otvorenom polju, ali i u zaštićenom prostoru. Simptomi su smanjen porast biljaka, gubitak boje, koncentrični krugovi, nekroza lista i ploda kao i deformisanost plodova.

Štete nastaju zbog toga što virus ometa zametanje plodova, izaziva sušenje grančica i rano propadanje biljaka.

Početni simptomi bolesti ispoljavaju se u vidu prstenastih pega na mladom lišću paradajza. Vremenom ove pege spajaju se i nastaju različiti oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu ili naličju. Sa naličja lista javlja se karakteristična bronzasta boja, koja se širi od osnove liske i koja ima dijagnostički karakter.

Obolelo lišće nekrotira i ostaje da visi na stablu. Nekroza može zahvatiti i stablo. Obolele biljke zaostaju u porastu i manje su rodnosti. Na zaraženim plodovima javljaju se bledocrvena, žućkasta a ređe i bela polja različitog oblika, oivičena koncentričnim prstenovima. Oboleli zreli plodovi gube normalnu crvenu boju i upotrebnu vrednost.

Ovaj virus koji napada paradajz prenose tripsi, insekti koji imaju više generacija tokom jedne godine. Virus može biti unet u organizam insekta samo u stadijumu larve, a odrasli insekti su ti koji dalje prenose i šire virus. Odrasli insekti su zaraženi tokom čitavog svog života, a to je nekoliko nedelja dok jaja koja su položena u biljci daju zdrave larve.

Aktivnost tripsa je najveća tokom proleća i leta, kada se virus i najintenzivnije prenosi. Toplo i suvo vreme pogoduje razvoju ove štetočine i prenošenju virusa.Zbog toga je virus bronzavosti paradajza štetan jedino u godinama kada dođe do prenamnožavanja tripsa.

Virus se ne prenosi semenom paradajza, mehanički i zaraženim biljnim ostacima. Može se preneti sokom sa zaraženih biljaka duvana na paradajz.

Suzbijanje se sastoji u proizvodnji zdravog rasada pa zbog toga rasad treba tretirati insekticidima protiv tripsa još u ranim fazama. Od preparata može se primeniti na primer preparat na bazi aktivne materije spinosad (Laser 240 SC 0,3-0,4 l/ha), spirotetramat (Movento 100 SC0,75 l/ha). Od preventivnih mera, mogu se primeniti suzbijanje korova u plasteniku i oko plastenika u kome se proizvodi rasad, uništavanje biljaka sa simptomima viroza, postavljanje mreže protiv insekata na ulazne otvore plastenika. Odrasle biljke na otvorenom redovno pregledati na prisustvo tripsa i pravovremeno tretirati.

Bronzavost paradajza može da se suzbije kombinovanjem različitih mera zaštite. Veoma je važna proizvodnja zdravog rasada. Zbog toga tople leje paradajza (ali i duvana) treba da budu izolovane. Hemijska zaštita rasada i odraslih biljaka od tripsa obavezna je mera, kako bi se sprečilo njihovo prenamnožavanje.

Sa primenom insekticida treba početi kada je rasad veličine pet do osam centimetara. Na otvorenom polju, tretirati biljke nakon rasađivanja i kada se primete prve jedinke tripsa. Od koristi može biti i uništavanje biljnih ostataka i korovskih biljaka, kao i gajenje otpornih sorti.