Ovo su organska đubriva za zdrave biljke

Organska salata, foto: Domaćinska kuća
Organska salata, foto: Domaćinska kuća

U povrtarskoj proizvodnji na otvorenom od đubriva se koriste organska – stajnjak i mineralna. Ranije je stajnjak bio jedino đubrivo koje je omogućavalo da se postignu visoki i sugurni prinosi i da se održi plodnost zemljišta.

Kvalitet stajnjaka pre svega zavisi od porekla životinja, kvaliteta prostirke i koliko je zreo. Kod nas se najviše koristi goveđi stajnjak. Najpravilnije ga je zaorati odmah po iznošenju na parcelu,  po mirnom danu,  bez vetra .

Ads code goes here

Nešto što ne treba raditi je izneti stajnjak, rasturiti ga na male gomile i čekati proleće da se unese u zemlju. Džaba sav rad,  snaga, nafta i uloženo vreme. Najskuplje iz stajnjaka je izgubljeno. Pravilo je da se za kupus, papriku i paradajz zaorava stajnjak dublje nego za krastavac i,  ostale kulture sa plitkim korenom. Slabo đubrenje je od 10-20 tona po hektaru stajnjaka, srednje od 30-40 tona, a obilno od 50 tona pa više. Ako imamo manje količine dobo zgorelog stajnjaka onda ga koristimo tako što ga unosimo u kućice ili brazde.

Osoka se za koristi na lako peskovitim zemljištima u jesen i rano proleće. Ako se koristi za prihranjivanje upotrebljava se prevrela osoka razblažena sa 5-10 puta više vode po oblačnom vremenu,  između redova i ne po kulturama čiji se plodovi i lišće koriste u svežem stanju

Pri nedostatku stajnjaka,  a sada je to aktuelno može se koristiti i kompost .Pravi se tako što se koriste ostaci i otpaci od biljnog materijala, perje, životinjska dlaka , kosti samo u malimkoličinama ,pepeo i sve slično. Ne sme se kompostirati seme korova, bolesne biljke, meso , hemijski otpaci , stiropor i dr. Pakuje se u figure i uz pomoć fermentacije, povremenog prekopavanja , dodavanja vode i mešanja i dodavanjem kreča stvara kompost. Pogodan je za spravljenje toplih leja. Koristi se u plastenicima, ali i na otvorenom za ubacivanje u kućice i brazde. Ima produženo dejstvo do dve godine. Kao osnovno đubrivo zaorava se od 40-60 tona po hektaru. Može da se koristi i kao malč.

Zaoravanjem zelene mase koja je nameski gajena za zelenišno đubrivo mi povećavamo kvalitet zemljišta na jeftin i efikasan način. Ovo se radi kada nemamo dovoljno stajnjaka i na zemljištu koje nije skupo. Biljke koje se koriste za zelenišno đubrivo su najčešće leguminoze koje obogaćuju zemljište pored velike količine zelene mase i azotom koje stvaraju kvržične bakterije. Zelenišni usev se prvo povalja i istanjira ili isecka pa se zaore na dubinu od oko 20 cm.

Glistenjak nastaje razgradnjom organske materije kao posledoce hranjenja glista. To su skoro uvek kalifornijske gliste. Dobro utiče na strukturu i osobine zemljišta. Kvalitet glistenjaka zavisi od od kvaliteta organske materije kojom se gliste hrane.

Pepeo se može koristiti za đubrenje povrtarskih kultura. Najčešće se koristi pepeo od drveta, kukurozovine, suncokreta slame i ostalog biljnog materijala. Sadrži najviše kalijuma, a koristi se kod teških i kiselih zemljišta. Ima produženo dejstvo 2-3 godine.

Moram na kraju reći da visokih i projektovanih prinosa bez primene mineralnih đubriva nema. Uz odrađenu agroheijsku analizu i traženja preporuke na osnovu nje može da se postigne zadovoljavajući prinos sa odličnim kvalitetom plodova koji imaju i tržišnu vrednost. Ovo je ujedno i poziv da se što više naših gazdinstava i pojedinaca bavi povrtarskom proizvodnjom i proizvodi dobro , zdravo , ukusno, lepo oblikovano povrće za sebe, svoju decu i unučiće, a i za tržište. Uvek će moći tržišno da se plasira i dobro naplati dobra i kvalitetna hrana.