Kako pripremiti plodove šljive za sušenje

Ilustracija: suve šljive, foto: Domaćinska kuća

Procesu sušenja prethode operacije kao što su berba, transport i neposredna priprema za sušenje. Obavljanje navedenih operacija mora biti detaljno isprogramirano kako bi se proces sušenja odvijao bez zastoja koji mogu uzrokovati gubitak energije i povećati troškove sušenja.

 Vreme berbe je jedan od osnovnih uslova za kvalitetno sušenje šljive. Šljiva za druge namene kao što su sveža potrošnja rezanje ili zamrzavanje bere se u botaničkoj zrelosti,  dok za sušenje bere se u tehnološkoj zrelosti. Postoji više načina kako odrediti pravo vreme berbe šljive za sušenje,  a najjednostavnije je vizuelno. Tehnološka zrelost plodova karakteriše se uočljivom promenom boje pokožice ploda i pojavom voštane prevlake. Boja ploda postaje intenzivno plava ili drugačija što je sortna odlika. Promena boje mesnatog dela ploda , jer od zelenkaste prelazi u zlatno žutu.Vidljivo je i znatno povećanje krupnoće plodova sve do zrenja.

 Sušenje plodova šljive je najpogodnije kada suva materija u plodu dostigne vrednost preko 20%, mada se u praksi zbog kratkog vremena za proces sušenja počinje ranije ali ne sa nižom od od 18%. Ove vrednosti se lako određuju aparatom REFRAKTOMETROM .

Sam proces berbe se može obavljati na više načina . U većim zasadima ovaj postupak obavlja se mehanizovano sa tresačima a na manjim površinama može se obaviti ručno berbom ili kupljenjem posle trešenja . Važno je znati da u bilo kom načinu berbe mehanička oštećenja plodova treba svesti na mimimum.

 Ambalaži i transportu plodova treba posvetiti takodje posebnu pažnju. Ambalažu , odnosno plastične gajbe koje se najčešće upotrebljavaju, ne treba prepunjati da ne bi došlo do deformisanja i gnječenja plodova.Njihova zapremina treba da bude oko 15 kilograma. Transportna sredstva treba prilagoditi tako da se spreči uticaj prašine i kontaminacije plodova od voćnjaka do sušare.

Neposredna priprema plodova za sušenje podrazumeva : pranje, dipovanje , kalibracija i slaganje plodova na lese.

Pranje plodova ima za cilj otklanjanje nečistoće ( prašina pesak i sl.) pored toga se sa površine otklanjaju u izvesnoj meri mikroorganizmi koji mogu biti uzročnici kvarenja . Cilj pranja je i odstranjivanje hemijskih sredstava zaostalih na plodovima a koja su korišćena u procesu zaštite voća. Kod pripreme manje količine plodova pranje se može obavljati ručno pomoću priručnih , najčešće plastičnih posuda (tz.kade) u kojima se nalazi voda.Kod velikih kapaciteta koriste se uredjaji za pranje koji su u sklopu ostalih uredjaja za pripremu .

Dipovanje predstavlja postupak uklanjanja voštanog sloja sa pokožice koji otežava isparavanje vode iz ploda tako da se proces sušenja produžava.Ova operacija može se sprovesti potapanjem plodova u rastvor (0,5% NaOH na temperaturi od 90- 95 oC u trajanju od 3- 5 sekundi, čime se postiže da se na pokožici plodova stvore vrlo fine pore što, uz otklanjanje voštane prevlake , olakšava isparavanje vode iz ploda.Sličan efekat se dobija ako se potapanje plodova obavi i u čistoj ključaloj vodi u trajanju od 3- 10 sekundi.

 Kalibrisanje je veoma važna mera pripreme plodova, a predstavlja vrstu sortiranja plodova po krupnoći . To je značajnozbog toga što samo plodov ipribližno iste krupnoće na jednoj lesi mogu biti ujednačeno osušeni . Ovi uredjaji se nalaze locirani u produžetku uredjaja za pranje ili dipovanje tako da je omogućen kontinuirani rad.Kada su u pitanju manje količine plodova , kalibracija se može ostvariti improvizovanim pomagalima koja mogu biti u obliku“ sita“ sa odgovarajućim otvorima kojima se „ prosejavaju” plodovi.

Upraksi se plodovi šlive najčešće sortiraju u 3 veličine od kojih se najsitnija ne suši a ostale dve se koriste za sušenje.

Nakon kalibrisanja plodovi se redjaju u jednom redu po lesama. To takodje može biti i mašinski što zavisi od tipa sušare i kapaciteta, može i ručno ako je u pitanju sušara manjeg kapaciteta. Značajno je napomenuti da se na jednoj lesi možgu nalaziti plodovi jedne kalibraže.

Vreme sušenja traje od 30 – 36 sati .