Mlada leskovčanka – znanjem do profita

Ilustracija: Milica Stojanovič, foto: M.S.
Ilustracija: Milica Stojanovič, foto: M.S.

Ovo je  jedinstvena priču o Milici Stojanović, inženjeru zaštite bilja, koja živi u Leskovcu i radi u svojoj struci na terenu južne Srbije.

Pored toga što je angažovana kao tehnički saradnik na terenu, Milica se privatno bavi uzgojom jagoda u sistemu plasteničke proizvodnje, kako ona kaže, “taj posao radi iz ljubavi”.

O tome sa kojim se izazovima susreću mladi ljudi u svom poslu, šta je nju navelo da krene da se bavi proizvodnjom jagoda, o planovima za budućnost, ali i o tome koliko je važno da volite posao kojim se bavite, pročitaćete u tekstu koji sledi.

Milica živi u selu Bunibrod, u okolini Leskovca, površina na kojoj gaji jagode u plastenicima je trenutno 20 ari, sa tendencijom da tu proizvodnju proširi, odabrala je sortu Clery, koja je prema njenim rečima, odlična za uzgoj u zaštićenom prostoru, kako po pitanju kvaliteta, tako i po pitanju krupnoće.

Ilustracija: jagode viseće. foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: jagode viseće. foto: Domaćinska kuća

Kako bismo vam što bliže i lepše prezentovali njenu priču, postavili smo joj nekoliko interesantnih pitanja na koja nam je ona iskreno odgovorila..

Kako ste doneli odluku da upišete zaštitu bilja i kao inženjer svojim radom date svoj doprinos razvoju agrara i proizvodnje u okviru istog?

“Nakon završene srednje škole, taj izbor za mene nije predstavljao posebnu i tešku dilemu, iz razloga što je ta odluka bila u skladu sa mojim interesovanjima. Sam dodir sa prirodom, urođen osećaj za biljke, ne predstavlja stresno okruženje za rad, još ako to volite da radite, neće vam biti problem da se u tom poslu ostvarite i nižete uspehe. Sada, nakon 6 godina radnog iskustva u struci, savetovanju proizvođača u različitim granama poljoprivrede, mogu da kažem da je odluka bila prava. Posao radim sa zadovoljstvom.“ – rekla je Milica za magazin Agrobiznis.

Da li se isplati baviti se proizvodnjom jagoda i koliko je teško izboriti se sa izazovima koje ta proizvodnja nosi,s obzirom da ste inženjer zaštite bilja?

“Sistem proizvodnje kojim se ja bavim, ranije već napomenuti koncept gajenja u plastenicima, jer profitabilniji u odnosu na proizvodnju na otvorenom iz više razloga. Prvi razlog je vreme pristizanja i veća tržišna cena po kojoj možete unovčite svoje proizvode. Zatim, kada govorimo o izazovima koje ta proizvodnja nosi sa sobom, a pre svega se misli na prisustvo bolesti i štetočina, mogu da, kao inženjer zaštite bilja, kažem da je proizvodnja u plastenicima, mnogo lakša, iz razloga zato što je prisustvo bolesti znatno manje u kontrolisanim uslovima.“

„Kao što možete da vidite iz priloženog, na slikama, trudim se da postižem odlične rezultate kako u pogledu prinosa i krupnoće, tako i u pogledu kvaliteta plodova. Uzimajući u obzir to da izuzetno vodim računa o svakom segmentu proizvodnje, plasman je gotovo pa osiguran. Iza mene je odlična sezona, koju je ispratila više nego odlična cena, a sve mi to daje motivaciju da nastavim da se trudim i dalje ulažem. Na moju inicijativu pokretanja ovakvog vida proizvodnje, porodica me je na samom početku podržala, iako se godinama u nazad bavimo povrtarstvom.“ – dodala je Milica.

Prava je retkost, ili možemo da kažemo slučajnost, da postoje ovako pozitivne i ohrabrujuće priče za današnju omladinu.

Pitali smo Milicu za kraj ovog intervjua, koliko je izazovno raditi posao u struci na terenu, da li taj posao sa sobom nosi teren, odgovornost ili ga je zadovoljstvo raditi bez obzira na obaveze?

„Svakodnevni kontakt sa proizvođačima, dobrim i posvećenim ljudima, koji rade taj posao iz razloga zato što moraju ili to vole, nosi sa sobom novo iskustvo iz dana u dan. Suočavanje sa ključnim problemima u procesu proizvodnje i njihovo rešavanje, je jedno dobro delo svakog dana. Što više problema rešite, sve više ćete napredovati, a mnogo malih napora iz dana u dan, dovešće do velikih rezultata na kraju! Za mene posao predstavlja zadovoljstvo, jer je produkt mojih izbora i odluka, a nadam se i ostvarenju još većih planova u budućnosti. Najbitnije od svega je primena stečenog znanja u praksi, rešavanje problema i sticanje poverenja, tako se gradi snažan temelj daljeg napredovanja i usavršavanja u struci.“