Slodoban je za to da kupujemo domaće, evo i zašto

Ilustracija: Farma Lazarevič, foto: Miloš Stojanović
Ilustracija: Farma Lazarevič, foto: Miloš Stojanović

Mladi poljoprivrednik, Slobodan Lazarević, u  selu Jajčić kod Ljiga,  rešio je da pre nekoliko godina kupi svoje prvo stado ovaca i da se tome ozbiljno posveti. Odlučio se za sjeničku ovcu, jer je hteo da na svom gazdinstvu ima domaću rasu ovaca, koja ima itekako ukusno meso, iz kog razloga, pročitaćete u tekstu koji sledi..

Slobodan je svoj posao, i prva ulaganja započeo kako smo napomenuli,  pre nekoliko godina, tačnije 2017. Prema njegovim rečima, do tada nije imao dodirnih tačaka sa poljoprivredom a ni sa stočarstvom, jer nije živeo na selu. Veliku prednost i podršku prilikom pokretanja ovog posla imao je od strane njegovih roditelja koji su živeli na selu.

Naš mladi domaćin nije imao iskustva sa stočarstvom, pa mu je sve bilo zanimljivije i izazovnije.

Pitali smo Slobodana, zbog čega se odlučio za sjeničku rasu ovaca?

„Za sjeničku rasu ovaca odlučio sam se iz meni jednostavnog razloga, jer je domaća. Zašto bi smo kupovali strane rase ovaca, ako već imamo domaće, čiji je genetski potencijal na vrhunskom nivou? Meso je odličnog ukusa, što mi je izuzetno bitno zbog mesnih prerađevina koje sam krenuo inicijativno da proizvodim na svoj gazdinstvu.“ – rekao nam je Slobodan.

Kako Slobodan kaže, uvidevši da veliki broj ljudi masovno odlazi sa sela, on je svoju šansu video upravo tu. Jednim delom iz inata, a drugim delom jer je uvideo brojne mogućnosti.

„Počeo sam sa 22 ovce, a danas naše stado broji 70 odraslih ovaca, koje su većinom iz naše reprodukcije, ne računajući jagnjad. Naši skromni planovi su da dostignemo broj od 120, ali videćemo kako će se stvari odvijati u budućnosti.“ – dodaje Slobodan.

„Ograničavajući faktor je objekat, koji prema rečima našeg domaćina ne može da primi više grla, jer su svi kapaciteti popunjeni. Međutim, uz podsticaje i subvencije, sve će ići lakše. Ovaj mladi poljoprivrednik je zadovoljan podsticajnim merama koje je država propisala poljoprivrednicima, ali ono što zamera jeste birokratija i konfuzan put do tih istih subvencija.“

Na većini farmi  ovog tipa širom Srbije nema prerađenih proizvoda koji se plasiraju na tržište, tako da je naš domaćin odlučio da prerađuje meso i pravi ukusnu peglanu kobasicu od ovčijeg mesa.

Ilustracija: peglana kobasica, foto: Miloš Stojanović
Ilustracija: peglana kobasica, foto: Miloš Stojanović

Napomenuli ste da Vam je od velike važnosti kakvog je ukusa meso, koje proizvode dobijate od istog i kako ih plasirate na tržište? Da li Vam u tome pomažu društvene mreže?

„Prilikom pokretanja ovog posla i početne investicije, savetovao sam se sa mnogim ljudima koji su godinama u ovom poslu. Od jednog iskusnog ovčara dobio sam savet, da je maksimum brojnosti koje naše stado može da dostigne 120 ovaca. Prvenstveno zbog radne snage, jer je to broj ovaca koje jedna porodica bez problema može da opslužuje, sve preko toga je problem sa radnom snagom i plasmanom proizvoda.“ – tvrdi Slobodan.

„Pitali ste me u vezi mesnih prerađevina, znate kako.. Znajući kakvog je kvaliteta meso u mesarama, a pogotovo ovčije, odlučili smo da se posvetimo preradi istog. Kako bi dobili izuzetan kvalitet i ukus, vodimo računa čime hranimo i napajamo stado. Proizvodimo peglanu i dimljenu kobasicu od ovčijeg mesa, računajući to da smo tek na početku, odaziv i zainteresovanost kupaca je odlična.Društvene mreže su od izuzetnog značaja, jer proizvode za sada prodajemo uglavnom putem interneta.“ – dodaje naš domaćin

„Najteži deo u svemu ovome, ne računajući rad na farmi i sve obaveze, jeste pripremanje deklaracije za proizvode sa moje farme. Mislim da je osnovni problem sa kojim se stočari koji imaju identične ambicije kao ja, taj da nemaju koga da pitaju za savet ili konsultaciju. Tako sam samoinicijativno i nasumično pokrenuo taj proces registracije, te sam kroz određene korake tog procesa, samostalno naučio sve o tome. Nadam se da ću uskoro i to završiti.“