Zašto je dobra letnja sadnja jagoda

Ilustracija: jagode, foto: Voždove jagode kod Stojnika, foto: Voždove jagode
Ilustracija: jagode, foto: Voždove jagode kod Stojnika, foto: Voždove jagode

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila:  ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog  gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.