Koja je ulaznica za dobar posao

Miloš Milošević, diplomirani inženjer zaštite bilja i prehrambene tehnologije, sa svoje dve diplome i stečenim znanjem, posvećeno radi na vrlo važnim ciljevima, a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, očuvanje životne sredine i prirodnog sklada, kako u svojoj proizvodnji,  ali i savetujući druge poljoprivredne proizvođače. Iza sebe ima dosta godina radnog iskustva, počevši da radi u struci odmah nakon završetka studija, nakon mnogo uspešno rešenih problema iza sebe, odlučio je da nam ilustruje makar deo svoje zanimljive priče.

Kako bi vam što bolje približili njegovu uspešnu i lepu priču, u srdačnom razgovoru smo mu postavili par pitanja, o njegovom dosadašnjem radu, paralelnom studiranju na dva studijska programa i o budućim planovima. Nastavak pročitajte u tekstu koji sledi..

Ads code goes here

Miloše, s obzirom na to da ste diplomirali na dva studijska programa, koliko je bilo teško napraviti takvu odluku, studirati dva odseka paralelno i kakva je odricanja tokom studija to zahtevalo?

”Nisam ni pesnik, ni slikar, da bih vam mogao rečima, ili bojama opisati period tokom studiranja, ali pokušaću da vam približim. Sve ovo možda zvuči strašno, ali uopšte nije tako, ako se čovek dobro organizuje, dakle, dobra organizacija je 50% uspeha. Uz Božiju pomoć i našu  snagu i trud, čoveku je sve lakše. Studirati dva studijska programa, a kasnije tokom studija i biti u radnom odnosu jeste prilično zahtevno, potrebno je dosta vremena odvojiti za savladavanje istih. Međutim, uz dobru organizaciju privatne stvari ne trpe. Ako prosek nije bitan i studira se čisto da bi se prošlo onda ostaje dosta slobodnog vremena, u suprotnom je teško uskladiti sve, i dobre ocene, posao i hobi. Jednostavno čovek se mora odreći jednog zarad drugog, da ne ulazimo u detalje, stvar je individualna i zavisi od osobe do osobe.  Rezultat toga bio je, ne jedna, već dve diplome koje su „ulaznice“ za dalji posao u struci. Nije bilo uvek lako, ali je bilo uvek lepo.“ – izjavio je Miloš za magazin Agrobiznis.

Da li je vaš rad orjentisan ka zaštiti bilja ili prehrambenoj tehnologiji, ili ste pak izvukli određene paralele i našli zlatnu sredinu između ove dve branše?

“Tokom studijskog programa zaštite bilja i paralelno rada u praksi, javila mi se želja da upišem u poslednjoj godini paralelno i smer prehrambene tehnologije, a povrh svega i kurs za nutricionistu, sve to iz razloga kako bi ono što iz semena isklija pa sve do trpeze umeo da najbolje razumem, primenim i tako najbolje pomognem sebi a i drugima.” – ilustruje Miloš

On takođe navodi da je posao našao i od samog početka radi u sektoru zaštite bilja, ali da paralelno sa tim, dosta pažnje posvećuje hrani, odnosno vodeći računa da hrana koju poljoprivredni proizvođači proizvode uz njegovu pomoć i savete, bude ispravna, zdravstveno bezbedna i odličnog kvaliteta, spremna za naše tržište.

U današnjem modernom dobu, veoma je važno voditi računa o ishrani, što je donekle postao savremeni trend. Sve više ljudi vodi računa o tome šta jede, ali isto tako, veoma mali broj ljudi obraća pažnju na to kakvog je kvaliteta hrana koju konzumiramo i da li je zdravstveno bezbedna. U nadi da ćemo saznati ključne odgovore u vezi hrane, to pitanje smo postavili Milošu, odnosno kakvu hranu jedemo i kolika je odgovornost inženjera zaštite bilja u procesu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane?

„Agrar sa potencijalom da hrani pola Evrope transparentno je pretvoren u deponiju GMO smeća i mesnih proizvoda sumnjivog kvaliteta. Srbija ima 4,8 miliona hektara oranica, sa potencijalnom proizvodnjom procenjenom na 100 milijardi evra i izvozom od samo 2 milijarde. Mrtvi kapital leži, a 600.000 hektara plodnih njiva zaraslih u korov. Poljoprivreda i stočarstvo pouzdanije doje državu od zlatnih i srebrnih rudnika. Odgovornost inženjera zaštite bilja u procesu proizvodnje ima značajnu ulogu od momenta sadnje pa do berbe plodova. Obostrana saradnja uvek daje najbolje rezultate. Inženjer zaštite bilja je dužan da se ažurira svakodnevno i da znanje deli sa onima koji traže isto kako bi bili zadovoljni i jedan i drugi.“ – objašnjava Miloš

 

Veliku ulogu u savremenom konceptu proizvodnje hrane igraju pesticidi.Da li se danas dovoljno vodi računa o pravilnoj primeni pesticida?

“Danas se nedovoljno vodi računa o karenci, maksimalnim brojem tretiranja jednog pesticida u jednom te istom usevu i sl., otuda i ostaci pesticida u plodovima jer se upravo  ne poštuju propisane mere. Ne postoji knjiga tretiranja kod proizvođača, pa je sve haotično i nesređeno. Neke zemlje Evropske unije su ovu oblast uredile uvođenjem zadruga, koje odrede seme, đubrivo i zaštitna sredstva za kulturu koja se seje. Tako je lanac odgovornosti jasniji, a kupac u svakom trenutku može da sazna čime je proizvod tretiran.” – tvrdi Miloš

Iz vaših odgovora nije teško zaključiti da se zalažete za koncept života u skladu sa prirodom, a to podrazumeva takođe funkcionisanje u seoskoj sredini.Šta imate da poručite mladim ljudima koji bi svoje ambicije i ideje usmerili ka agraru, radu sa biljkama, kontaktu  sa prirodom i životom na selu?

“Proširimo svoje znanje, poznanje i tako ćemo transformisati svoju svest. Pamet u glavu, samo postavite sebi ciljeve i držite se toga. Biće tu mnogih iskušenja, ali budite istrajni i čvrsti kao stena i na kraju će se isplatiti. Život na selu je prirodni ambijent stvoren za čoveka. U gradu sabereš vreme koje provedeš čekajući lift, autobus, semafore, gužve u prodavnici, banci itd. i dobiješ poražavajući podatak. Citiraću fenomenalnu izreku Danila Lazovića koja kaže: „Prava gospoda živi u selu, zato se i kaže, živi na svom imanju. U selu je imanje, u gradu je nemanje, svuda u svetu aristokratija živi na selu, van grada, u svojim kućama, a ne zgradama. Šta ste kada živite u gradu? Samo „čekač liftova“. Probajte, rizikujte! Ako pobedite, bićete srećni! Ako izgubite bićete mudriji!” – ističe Miloš Milošević.