ISHRANA VISOKOPRODUKTIVNIH KRAVA

Ilustracija: Farma krava u Barajevu, foto: Goran Đaković
Ilustracija: Farma krava u Barajevu, foto: Goran Đaković

Da bi se kod visokoprotuktivnih krava postigao maksimalni efekat, moraju se stvoriti odgovarajući uslovi držanja i ishrane.

Visokoproduktivne krave koje za 305 dana laktacije daje oko 6.000 kg mleka izluči mlekom iz tela oko 200 kg mlečnih belančevina, 260 kg mlečne masti, 8 kg Ca, 6 kg P i ostalih hranljivih materija. Sve te hranljive materije treba nadoknaditi adekvatnom hranom koja mora biti veoma kvalitetna i pristizati ravnomerno u skladu sa vegetacionim periodima bez ikakvih prekida. U skladu sa zahtevima krava za probavljivošću organske materije, moramo vršiti usmeravanje napora na proizvodnju osnovnih krmiva koja tim zahtevima mogu najbolje udovoljiti, imajući pri tome u vidu i zahteve da odabrane krmne kulture daju stabilne i visoke prinose krmnih jedinica sa ha, da imaju visoku svarljivost i koncentraciju neto energije, da se daju lako konzervirati sa što manje gubitaka i da imaju neznatan sadržaj štetnih materija. Istraživanja su pokazala da svarljivost organske materije, odnosno energije stoji u tesnoj vezi sa količinom sirovog vlakna i da, približno, svako povećanje sirovog vlakna za 1%, u obroku snižava svarljivost energije za jedinicu. Prema tome, dostupan kriterijum za ocenu kvaliteta kabastih krmiva bio bi, u prvom redu, sadržaj sirovih vlakana, a svakako još i sadržaj proteina i koncentracija energije.

Ads code goes here

Za uslove praktične ishrane preživara procena sena, dehidriranih produkata, travne silaže, a i zelene mase, na osnovu sadržaja sirovog vlakna i probavljivog proteina vrši se blagovremeno.Zadovoljavanje različitih zahteva krava za probavljivom organskom materijom, zavisno od njenog fiziološkog stanja uslovljeno je, prema tome, kvalitetom osnovnih krmiva. Ukoliko je kvalitet lošiji moraćemo ukupnu svarljivost obroka povećavati manjom ili većom količinama koncentrata. Za procenu kvaliteta osnovnih krmiva naročito je dragocen podatak o koncentraciji energije, koja se izražava količinom neto energije, odnosno skrobnih ili krmnih jedinica u 1 kg SM krmiva ili obroka.

U tom pogledu krmiva se veoma razlikuju obzirom na to da su u preživarampredželuci ograničenog kapaciteta, to od koncentracije energije i hranljivih materija obroka zavisi da li će krava iz obroka dobiti potrebne sirovine za njenu genetski moguću proizvodnju. To znači, ukoliko je proizvodnja mleka veća, koncenracija hranljivih materija obroka mora biti veća i obratno. Ako se zahtevi ne usaglase proizvodnja mleka će se smanjiti, ili će se trošiti telesne rezerve do određene mere.