Kako đubriti vinograd u jesen

Pre primene đubrenja vinove loze neophodno je uraditi sistematsku kontrolu trenutnog stanja plodnosti zemljišta i provere pH- vrednosti i na osnovu rezultata analize zemljišta po preporuci obaviti đubrenje,zemljišta u vinogradu . Jedan od najbitnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makronutrijenata i mikronutrijenata. Oba faktora su direktno povezana sa pH vrednošću. Kiselost zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka, jer direktno utiče na dostupnost hranljivih elemenata koji se nalaze u zemljištu za njhovu ishranu.

Za osnovno đubrenje vinove loze primenjuju se NPK đubriva koja sadrže manji procenat azota, a naglašen sadržaj fosfora i kalijuma , formulacija NPK 7-20-30 ili NPK (MgO, SO3) 7-14-21 (2, 18) ,8:16:24 čiji odnos hraniva odgovara potrebama vinove loze.

Za srednje dobar prinos grožđa od 10 t/ha neophodno je đubrenjem uneti u zemljište 100-120 kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P2O5) i 85-170 kg/ha kalijuma (K2O). Dakle, na zemljištima umereno dobro snabdevenim fosforom i kalijumom primenjuje se 500 kg/ha NPK 7-20-30 ili 700 kg/ha NPK (MgO,SO3) 7-14-21 (2, 18).

Tom količinom đubriva podmiruju se ukupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a manju količinu azota, koja se unese, vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena tokom zimskog perioda.

Đubrenje zrelim stajskim đubrivom

Uz redovno đubrenje mineralnim đubrivima treba voditi računa i o sadržaju organske materije u zemljištu.

Zato je dobro vinograde svake treće ili četvrte godine, u jesen, pođubriti zrelim stajskim đubrivom u količini 30-40 t/ha ili se može primeniti neko drugo organsko đubrivo. Na taj način se povoljno utiče na stabilnost strukture zemljišta, mikrobiološku aktivnost, vodo-vazdušne i toplotne prilike u njemu, odnosno na ukupnu plodnost zemljišta.

Ukoliko se osnovno đubrenje ne obavi u jesen, treba ga obaviti zimi kada vremenske prilike to dozvoljavaju ( kada zemljište nije smrznuto ) , ali svakako bi ga treblo obaviti pre početka vegetacije u proleće.