Opasan virus po pčele

Ilustracija: pčele, foro: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: pčele, foro: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Pčelinje društvo često napadaju različiti virusi, međutim problem je što zbog nedostatka klinički vidljivih znakova ne pridaje im se dovoljno pažnje.

Jedan od najčešćih virusnih bolesti je mešinasto leglo koje je zastupljeno na svim kontinentima i pogađa legla bez obzira na  klimatske uslove. Bolest izaziva virus iflaviridae/ flavirus koji je šestougaonog oblika i prečnika 30 nmm. Najčešće napada larve stare dva dana, ali se može naći u saću, medi u među odraslim jedinkama. Patogenost gubi u vodi pri temperaturi od 59 stepeni, kao i u medu koji se zagreje na 70 stepeni. U medu koji se drži na sobnoj temperaturi može da opstane i bude virulentan do tri meseca. U tečnosti koja se stvara u uginulim larvama ostaje virulentan do nedelju dana. Virus se brzo razmnožava i širi unutar društava, lako se prenosi sa jedne na drugu jedinku, pa može da izazove i epidemiju ove  bolesti među pčelama.

Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  i akademik  Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, širenje ove bolesti se najčešće vrši preko kontaminiranog meda, zaletanjem pčela iz drugih košnica, grabežom, rojenjem ili kada pčelar prebacuje ramove iz jedne košnice u drugu ili zaraženim priborom. U samoj košnici prenosi se preko pčela koje čiste košnicu, odnosno izvlače uginule i obolele larve i izbacuju ih napolje, pri čemu usisavaju tečnost uginulih jedinki. Simptomi bolesti javljaju se već posle 24 sata i u slučaju zaraze pčele gube želju za uzimanjem polena i vrlo brzo umiru.

Simptomi bolesti mešinasto leglo najpre se primećuju na poklopljenom leglu u vidu nepravilno raspoređenim,  ili oštećenim poklopcima koji po sebi imaju tamne mrlje ili su blago ulegli. Unutar samih ćelija nalaze mrtve larve mešinastog oblika, po čemu je ova bolest i dobila ime. Telo lutke menja boju od glave i postaje prvo žućkasto, zatim smeđe ili sivo-smeđe. Ukoliko bolest zahvati veći deo košnica preporučuje se potpuno uništavanje društva. U slučaju da je zaraza primećena na vreme ramovi sa inficiranim leglom se potapaju u vrelu vodu,  a ostatak društva se premešta u čistu i dezinfikovanu košnicu. Košnice i pribor se dezinfikuju sa 4% rastvorom formalina 30 minuta.

Kada su u pitanju preventivne mere savet je da se vodi računa o higijeni, da se redovno dezinfikuje alat i da se saće ne premešta iz jedne košnice u drugu. Preporučuje se, takođe, prihranjivanje pčela sa šećernim sirupom, posebno u maju mesecu kako bi se sprečila pojava ove zaraze.