Želite li da se bavite plasteničkom proizvodnjom, ovo morate znati

Ilustracija: Marko Joksimović, foto: Goran Đaković
Ilustracija: Marko Joksimović, foto: Goran Đaković

Veliki broj gazdinstava na svojim okućnicama imaju plastenike i za svoje potrebe gaje povrće. A sve veći broj mlađih je zainteresovan za plasteničku proizvodnju, jesen je pravo vreme da se krene s prvim radovima. Prioritet je
odrediti položaj plastenika, izabor folije, priprema zemljišta i semena.
Tehnologija proizvodnje na otvorenom i u zaštićenom prostoru je slična , ali ima još mnogo detalja gde mora da se obrati pažnja jer su greške česte.
Stvaranjem dobrih uslova pogoduju ne samo gajenim biljkama, već i korovskim biljkama, pa i štetočinama. Zato je borba s njima teža i zahtevnija.
Kvalitet i stanje zemljišta su jako bitni i ono mora da ispunjava određene
uslove i kvalitete. Kvalitetna zemljišta koja ispunjavaju naše zahteve moraju imati:
– dobru plodnost, dobar vodno-vazdušni režim, da su rastresita, ravna i da ima visok sadržaj humusa od 3 do 5%
– da nisu zakorovljena,
– da nemaju ostatake pesticida i teških metala,
– da ne sadrže uzročnike bolesti i štetočine, posebno nematode, i da je nivo
podzemnih voda najviše do 1,0 m ispod površine.
Pre postavljanja plastenika treba da se sprovede kvalitetna obrada zemljišta,
podrivanje, ravnanje i usitnjavanje. Postavi drenažni sistem sa odvodnim
kanalima. Ukoliko se ne bi sprovela drenaža vrlo brzo bi došlo do zabarivanja
i zaslanjivanja zemljišta, kao posledica intenzivnog navodnjavanja koja se
primenjuje pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. Dobro bi bilo da se ostvari
mogućnost kontrole odvođenja vode, odnosno da se zna koliki deo vode biljka
iskoristi.
Dezinfekcija zemnjišta je obavezna i fitosanitarna priprema. Cilj je da se
unište biljne štetočine još pre početka proizvodnje u plasteniku.
Dezinfekcija zemljišta se obavlja pre zasnivanja rasada, dok se kompost za
tople leje, sandučići i saksije dezinfikuju uvek posle pripreme, a pre setve.
Brojne štetne insekte, parazite koji prouzrokuju poleganje i seme korova
najefikasnije uništava vodena para. Ovi, uređaji su skupi, pa se zemljište
najčešće zaliva rastvorom: cineba, benomila ili previkura, fungicida koji
samo sprečavaju razvoj bolesti. Ako se tokom obrade otkriju žičari, rovci ili
larve gundelja, preporučuje se rasturanje zemnjišnih insekticida.
Protiv podgrizajućih sovica preventivno se unose “tetaton granule”.Korove,
posebno u manjim plastenicima i lejama, najbolje je uklanjati ručno ili
plamenom.
Pored zemljišta, obavezno je dezinfikovati pribor i alat, koji se potapaju u
rastvor masne sode ili plavog kamena (5%).
Drveni ramovi, sandučići i kolje ostave se nekoliko sati u rastvoru
karboleuma (priprema se od 10-15 litara ovog sredstva i 100 litara vode). Na
kraju se izvade i obavezno ostave nekoliko sati napolju, da se prosuše i da
karboleum izvetri.
Seme proizvedeno na svom gazdinstvu, pre setve treba dezinfinkovati
fungicidima na bazi tirama. Uvek prednost dati semenu, semenskih kuća jer je
već zaštićeno.