Kada je pravo vreme za sadnju trešnje

Ilustracija: zasad trešnje, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: zasad trešnje, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Trešnja kao i sve druge voćke stablašice sadi se u toku zimskog mirovanja ( od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće). U našim klimatskim uslovima najbolje rezultate daje jesenja sadnja. Jesenja sadnja trešnje obavlja se od opadanja lišća (početkom novembra) do početka zimskih mrazeva. Sadnicama posađenim u jesen stoji na raspolaganju dovoljna količina vlage u zemljištu, preseci žila kalusiraju i na njima se obrazuju apsorpcione žilice koje rano u proleće, čim se zemljište zagreje počinju intenzivno da obavljaju funkciju. Trešnje posađene u jesen ranije kreću, brže rastu u proleće i bolje se razvijaju naredne godine. Ako se ne obavi jesenja sadnja treba nastojati da sadnice budu posađene tokom toplih zimskih dana kada zemljište nije smrznuto. Što je sadnja kasnija smanjuje se procenat prijema i porast posađenih voćaka. Kasno posađene sadnice su veoma osetljive na sušu, pa ih treba češće zalivati.

Pošto je završena fina priprema zemljišta, razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, kao i kopanje jamića, pristupa se pripremi sadnica za sadnju. Ukoliko se sadnja obavlja u proleće preporučuje se da se koren istrapljenih sadnica potopi u vodu (12-24 h) da bi sadnice povratile svežinu. Sadnice se pripremaju pojedinačno. Priprema se sastoji od detaljne kontrole korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice. Pri čemu treba voditi računa da nema mehaničkih oštećenja i prisustva prouzrokovača bolesti i štetočina, da sadnice nisu počele da se suše ili da nisu izmrzle. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju.

Povređene žile na sadnici treba odstraniti odsecanjem do zdravog mesta. Zdrave žile se skraćuju na dužinu 20-25 cm da bi se osvežili preseci. Treba odstraniti i žile koje se ukrštaju i prepliću. Žile se orezuju oštrim voćarskim makazama, tako da presek bude gladak i što manji. Preporučuje se da se koren sadnice trešnje pre sadnje umoči u „kašu“ koja se sastoji od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. U vodu treba dodati neki fungicid u cilju dezinfekcije žila.

Trešnja se može saditi i hidroburom posebno na suvim i težim
zemljištima. Otvaranje rupe u koju se stavlja sadnica vrši se uz pomoć burgije i sa dodatkom vode. Tada je idealan kontakt korena
sa sitnom zemljom koja pravi blato. Nakon povlačenja vode oko
korena nema vazdušnih džepova pa je prijem daleko bolji i porast
ubrzaniji. Hidrobur je posebno efikasan u uslovima kasne prolećne
sadnje.