Jesenja sadnja

Ilustracija: sadnja leske, foto: I.A.
Ilustracija: sadnja leske, foto: I.A.

Sve podloge koje se proizvedu na bilo koji način vegetativnim putem, sade se u jesen u rastilo u cilju kalemljenja. U rastilo se sade i one podloge ukoliko je reč o proizvodnji sadnica bez kalemljenja, sa izuzetkom jagode, maline, ribizle, kupine,ogrozda, jer se one mogu odmah upotrebiti za sađenje na stalnom mestu.

Rastilo po površini zauzima najveći deo rasadnika. Zemljište u njemu trebalo bi da je duboko i dovoljno plodno, rastresito i umereno vlažno. Priprema zemljišta se sastoji u njegovom podmirenju važnijim hranljivim materijama. Voćne sadnice na zemljištu namenjenom za rastilo ostaju dve vegetacije. Prve vegetacije razvijaju se podloge, a druge jednogodišnje sadnice.

S obzirom da se razvija velika vegetativna masa, a proizvodi se i do 80.000 sadnica po ha, potrebno je da se zemljište podmiri organskom materijom, kao i važnijim mineralnim sastojcima – pre svega fosforom i kalijumom. Zato je veoma bitno pre zasnivanja uraditi agrohemijsku analizu zemljišta. Ukoliko u zemljištu nema bar 3% humusa, oko 10 mg P2O5, i 20 mg K2O u 100 gr vazdušno suve zemlje, neophodno je do ovih normi izravnati bilans ovih elemenata. Samo agromeliorativno đubrenje izvodi se na način kako se radi prilikom podizanja voćnjaka.

Osnovna priprema zemljišta na parceli sastoji se u dubokom oranju, odnosno rigolovanju na dubini oko 60 cm. Nakon ovog oranja, obavlja se površinska obrada ravnanjem rotacionom drljačom, tanjiračom ili kultivatorima za predsetvenu pripremu.

Pripremu zemljišta za rastilo valjalo bi obaviti u letnjim mesecima, kako bi se sađenje podloga obavilo u jesen, koje ima više prednosti od prolećnog zasnivanja. Sađenje podloga može se obaviti i tokom zime, samo ukoliko nije pojava mrazeva. Izuzetno se podloge sade u proleće.

Najbolje su podloge starosti samo jednu godinu, sa dobro razvijenim korenom. Suviše razvijene podloge, deblje od 8mm ne bi trebalo da se sade u rastilo. U narednoj vegetaciji one će suviše ojačati, tako da će biti nepodesne za proizvodnju sadnica.

Podloge za sadnju trebalo bi neposredno pre sađenja da se pripreme. Ovi postupci podrazumevaju izdvajanje prve od druge klase, koje se odvojeno sade na posebnim parcelama. Sa podloga se uglavnom uklanjaju prevremene grančice, a koren im se skraćuje. Takođe, uklanjaju se povređene i polomljene žile. Ukoliko se na podlogama primete makar i sumnjivi simptomi oboljenja, naročito od raka ( Bacterium tumefaciens ) takve se podloge obavezno eliminišu. Takođe, koren podloga trebalo bi zaroniti u pripremljeni rastvor radi dezinfekcije protiv bolesti. Nadzemni deo trebalo bi skratiti na oko 20-25 cm. Kod nekih generativnih podloga može i niže, da se kalemljenje vrši na novom letorastu.

Na početku sadnje obavezno trebalo bi formirati plan sađenja. Sađenje podloga u rastilo najčešće je u redove, a svaka podloga trebalo bi da se sadi na posebnim parcelama. Kalemljenje se lakše izvodi, podloge imaju isti hranljivi prostor, a i važni drugi postupci se brže obavljaju ( na primer pinciranje, vezivanje i dr.).

Najčešće se podloge sade na međurednom rastojanju 90-120 cm, dok u redu na 10-20 cm. Posle svakog šestog reda ostavlja se rastojanje za prolaz traktora, kojim se vrši potrebna obrada protiv bolesti i štetočina.

 

 

Povezano

Iz ove kategorije