Krečenje stabala voćaka zbog lepote ili potrebe

Ilustracija: voćnjak u jesen, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: voćnjak u jesen, foto: Svetlana Kovačević

Krečenje debla voćaka je agrotehnička mera koja je preventivna i štiti stabla voćaka od niskih temperatura zimi i prvih sunčevih zraka u proleće.
Da ne bi došlo do oštećenja debla, odnosno stabla, ona se moraju zaštititi pre pojave niskih temperatura krečenjem. Proizvođači obično greše u vremenu izvođenja ove mere. Većina proizvođača ovu meru obavlja u proleće, što nije pogrešno ali da bi ova mera imala efekta debla se moraju okrečiti pre pojave niskih temperatura, a to je u našim uslovima prva polovina novembra.
Štete od niskih temperatura ispoljavaju se u pucanju kore i stvaranju rana na deblu voćaka. Obično na delu debla sa južne i jugozapadne strane kora pukne po dužini, razdvaja se i tu se, ako se ne interveniše, stvaraju velike rane, koje kasnije pod uticajem raznih patogena i vlage mogu dovesti do truljenja tog dela debla, što ima negativan uticaj na pravilan razvoj voćaka. Oštećena stabla kasnije kad se trulež debla proširi, pod uticajem jakih vetrova na oštećenom delu debla mogu biti prekinuta i tako izgubljena za proizvodnju.

Izmrzavanje debla dolazi usled smenjivanja dnevnih temperature. Kada se u toku dana vazduh zagreje do 15° C voda sa rastvorenim mineralnim materijama kreće iz korena ka kruni, ostaju u delu debla sa južne i jugozapadne strane gde je deblo najviše zagrejano, ne povuče se čitava količina do korena. U toku noći kada temperatura padne ispod nule dolazi do mržnjenja vode i sokova, širenja ćelija kristalima leda i pucanja kore.

Da ne bi do ovih šteta dolazilo preporučuje se zaštita debla premazivanjem krečnim mlekom. Bela boja odbija sunčeve zrake, nema zagrevanja debla, nema kretanja sokova krečenje debla i prvih ramenih grana treba izvršiti u novembru, kako bi se ovom merom postigao pun efekat. Krečenje se izvodi smešom kreča, kuhinjske soli i sumpora. Neki proizvođači prave smešu od kreča, goveđe balege i ilovače.
Ovako napravljena smeša ima i dezinfekciono dejstvo. Rane koje se pojave na deblu u toku vegetacije premazane napravljenim krečnim mlekom brže zarastaju, jer u komponentama krečnog mleka ima fitohormona koji pospešuju zarastanje rana, a kreč, sumpor i hlor deluju dezinfekciono i patogeni koji prezimljavaju na kori debla bivaju uništeni. Smolotočina kod koštičavih voćnih vrsta nestaje, ako se voćke redovno kreče.

Smeša za krečenje se pravi sa 5 kg negašenog kreča (mora se zagasiti), 0,5 kg kuhinjske soli i 200 g sumpora u prahu sa dodatkom vode.