Kako vinogradari i živinari da konkurišu za IPARD

Ilustracija: vinograd, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: vinograd, foto: Svetlana Kovačević

IPARD programu prošle godine dodati su novi sektori – sektor proizvodnje i prerade jaja i sektor proizvodnje i prerade grožđa. Očekuje nas novi javni poziv koji će obuhvatiti i jaja i grožđe te stoga donosimo detaljnije uslove konkurisanja za podršku investicijama u ovim sektorima. Javni poziv iz Mere 1 – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, u okviru kojeg će biti finansirana i ova ulaganja, trebalo bi, prema planu Uprave za agrarna plaćanja, da bude raspisan u novembru ali sve su prilike da će se s njim kasniti s obzirom na to da još nije gotov pravilnik koji prethodi konkursu. Posle ovog javnog poziva sledi i poziv iz Mere 3, koja obuhvata preradu grožđa i jaja. U svakom slučaju važno je dobro isplanirati projekte, i u taj posao se mora krenuti i pre objavljivanja IPARD javnih poziva.

 

Minimum za jaja – 5.000 kokošaka nosilja

Kada je reč o sektoru jaja, poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od minimum 5.000 i maksimum 200.000 kokošaka nosilja u eksploataciji, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisan objekat za proizvodnju roditeljskog jata kokošaka lakog tipa, odnosno odgoj kokošaka nosilja, na kraju investicije, prihvatljiva su za investiranje u:

1) izgradnju i/ili opremanje:

(1) objekata za uzgoj kokošaka nosilja, proizvodnju i skladištenje jaja, kao i hrane za životinje;

(2) objekata za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, skladištenje stajnjaka,

2) poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;

3) proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom objekta većim od 200.000 kokošaka nosilja, na početku investicije su prihvatljiva za investiranje u rekonstrukciju i/ili opremanje:

 

1) objekata radi ispunjenja EU standarda u vezi sa dobrobiti životinja;

2) objekta za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, skladištenje stajnjaka,

3) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.

Minimum za vino – dva hektara

 

U sektoru vinogradarstvo, poljoprivredna gazdinstva upisana u Vinogradarski registar sa minimum 2 ha i maksimum 100 ha vinograda na kraju investicije, prihvatljiva su za:

 

1) podizanje novih, restruktuiranje i konverziju postojećih (krčenje i podizanje) zasada vinove loze;

2) kupovinu voćarsko-vinogradarskih traktora (do 100 kW), mašina za zaštitu bilja, rezidbu, tarupiranje, berbu i obavljanje drugih agrotehničkih i ampelotehničkih mera i opreme;

3) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za vinograde (uključujući računarsku opremu);

4) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;

5) investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za grožđe, uključujući ULO kapacitete.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala sa minimum 0,5 ha i maksimum 50 ha matičnih zasada vinove loze na kraju investicije prihvatljiva su za:

1) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za matične zasade, rastila, vinograde i drugo (uključujući računarsku opremu);

2) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;

3) podizanje novih matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala;

4) izgradnju objekata za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala i nabavka opreme/uređaja/materijala (uključujući biljni materijal) za rasadničarsku proizvodnju, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje sadnog materijala.

Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:

 

Za voće, povrće, vinogradarstvo i ostale useve:

1) minimalni iznos 5.000 evra;

2) maksimalni iznos 700.000 evra.

 

Za sektore mleko, meso i jaja:

1) minimalni iznos 5.000 evra;

2) maksimalni iznos 1.000.000 evra.

 

U sektoru prerade jaja, pravo na podsticaje imaju samo mikro, mala i srednja pravna lica.

U sektoru prerade grožđa, korisnik mora biti poljoprivredno gazdinstvo:

1) upisano u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu;

2) sa maksimalno mogućim kapacitetom godišnje proizvodnje vina od 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije upisanim u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu.

U sektoru prerade jaja, prihvatljive investicije za objekte za preradu jaja su:

1) izgradnja/renoviranje objekata za preradu jaja, objekata za pakovanje i skladištenje;

2) nabavka opreme za preradu jaja, skladištenje, oprema za tretman otpada i nus-proizvoda;

3) fizičko investiranje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GMP, HACCP);

4) IT hardver i softver za praćenje, kontrolu i upravljanje, ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmerena na sopstvene potrebe.

 

U sektoru prerade grožđa, prihvatljive investicije za objekte za preradu grožđa su:

1) izgradnja/renoviranje i opremanje pogona, odnosno prostorija koje se koriste za preradu grožđa, odnosno proizvodnju i skladištenje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina;

2) izgradnja/renoviranje i opremanje prostora za degustaciju, evaluaciju karakteristika i prezentaciju vina;

3) oprema, uređaji i sudovi za proizvodnju, punjenje/pakovanje i čuvanje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina i druga specijalizovana i laboratorijska oprema, instrumenti i uređaji;

4) oprema za dezinfekciju radnika;

5) ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmereno na sopstvene potrebe;

6) investiranje u uspostavljanje i implementaciju sistema bezbednosti hrane, sistema kvaliteta i geografskog porekla;

7) promovisanje oznaka i proizvoda sa geografskim poreklom.

Što se tiče intenziteta pomoći i stopi učešća EU, za preradu jaja i marketing, kao i preradu grožđa i marketing korisnik može zahtevati podršku u minimalnom iznosu od 10.000 evra, a maksimalno 1.000.000 evra.