Proizvodnja šargarepe u zaštićenom prostoru

Ilustracija: šargarepa, foto: pixabay
Ilustracija: šargarepa, foto: pixabay

Najveće količine šargarepe proizvode se na otvorenom polju, a vrlo malo u zaštićenom prostoru. Proizvodnja se obavlja u toplim lejama ili tunelima. Šargarepa proizvedena u zaštićenom prostoru može se brati već u aprilu kad postiže visoku cenu prodavana kao „mlada“, na vezice. Nakon berbe rane šargarepe koja traje oko 20 dana, obično se sade paradajz, paprika ili krastavac koji sađeni sredinom maja daju plodove pre glavne sezone, pa u kombinaciji s mrkvom opravdavaju ekonomsku isplativost zaštićenog prostora. Šargarepa se najčešće gaji u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Za gajenje u zaštićenom prostoru treba koristiti rane (pariska, amsterdamska rana) ili srednje rane (u tipu nantesa) sorte i hibride. Setva može biti u jesen (septembar,oktobar) ili zimi (decembar, januar i februar). Pre setve, zemljište treba dobro pripremiti. Uz obradu zemljišta unosi se 2-3 kg/m2 zgorelog stajnjaka i NPK hraniva u odnosu 2:1:2.

Seje se u redove na rastojanje 20×3-5 cm u niskim tunelima, a u širokim tunelima u trake sa 4-6 redova na rastojanje 40-50 + 10×5 cm, zavisno od načina međuredne obrade. Dubina setve je do 2 cm. Za setvu se koristi pojedinačno seme ili, u novije vreme, razgradive trake na koje je pričvršćeno seme a koje u sebi sadrže pesticide, hraniva, biostimulatore i druge po biljku korisne materije. Količina semena je 1 g/m2. Šargarepa  niče sporo (14 do 21 dan) čak i pri optimalnim uslovima, a ponik je nežna biljka. Ako se prethodno obavi naklijavanje semena, ubrzaće se nicanje. Naklijavanje se vrši tako što se seme stavlja u platnene kese i potapa u vodu temperature oko 25°C. Potapanje traje 48-60 sati, s tim što se na svakih 12 sati voda promeni i seme malo promeša. Nakon toga, seme se prostre na upijajuću hartiju i prekrije vlažnom tkaninom. Povremeno se seme meša i tkanina pokvasi. Setva se vrši kada je oko 50% semena proklijalo.

U fazi 3-4 lista treba je prihranjivati sa po 20-50 g N i K đubriva na 1 m2. Pri preobilnom đubrenju azotom i uz nedovoljno svetlosti, u korenu se nagomilavaju štetni nitrati (najviše u glavi korena i u srčiki). Temperatura vazduha danju trebalo bi da je u granicama 20-22°C, a noću nešto niža, od 12-15°C, uz vlažnost zemljišta od 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana sa 10-12 l vode/m2). Treba voditi računa o vlažnosti vazduha i pojavi pepelnice i vršiti redovno provetravanje. Međuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije, tako da zatvori redove. Šargarepa dospeva za 70-80 dana i sa 1 m2 dobija se 2-6 kg, u zavisnosti od uzrasta u vreme kada se koren vadi.

Proizvodnja šargarepa je moguća i u toplim lejama. Rok pristizanja i planirani rok setve određuju vreme njihove izrade. Zavisno od očekivanih niskih temperatura određuje se debljina sloja stajnjaka, debljina postelje setvenog sloja zemljišta i vreme potrebno za zagrevanje biomase. Setva se obavlja omaške i seme se pokrije smešom zemlje i dobro zgorelog stajnjaka debljine 1,5 cm. U okviru nege useva, veoma je važno održavati odgovarajuću vlažnost i toplotu u leji, redovnim provetravanjem. Neposredno nakon nicanja temperaturu treba smanjiti na oko 10°C. Kasnije se ona održava danju na oko 16°C, a noću na 10-14°C. Od mera nege neophodno je plevljenje i proređivanje na oko 3 cm rastojanja.

 

 

 

Povezano

Iz ove kategorije