Kaljenje rasada povrća

Ilustracija: plastenik, Foto: S.K.
Ilustracija: plastenik, Foto: S.K.

Kada dođe vreme za rasađivanje povrća na otvorenom polju iz toplih leja ili plastenika, rasđuje se samo dobro razvijen, snažan i okaljen rasad.

Ovo je obično početak maja meseca (za pariku i paradajz), kada je prošla opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Kaljenje je obavezna mera i za druge povrtarske biljne vrste koje se proizvode iz rasada.

Desetak dana pre rasađivanja treba planirati kaljenje odnosno otvaranje zaštićenog prostora i direktan kontakt rasada sa klimatskim uslovima spoljne sredine.

Ova mera je jako bitna da bi se rasad nakon rasađivanja na stalno mesto što bolje primio i nastavio sa rastom. Da bi se mlade biljke bolje prilagodile spoljnoj sredini treba ih kad god to uslovi dozvoljavaju otkriti i izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti Dešava se u pojedinim godinama da je proleće sa dosta oblačnih, hladnih i kišovitih dana, što dodatno otežava proizvodnju rasada kada je on nežniji i izduženog stabla pa ga treba obazrivo u početku izlagati direktnoj svetlosti.

Kada nema opasnost od mraza rasad treba da je otkriven i danju i noću. Takođe u periodu kaljenja treba smanjiti zalivanje, odnosno produžiti period između zalivanja.

Rasad nikad ne zalivati hladnom vodom direktno sa česme već vodom koja prati odprilike temperaturu spoljne sredine.

Dobro kaljen rasad postaje čvrst i žilav a nakon sadnje može da izdrži znatno bolje nepovoljne faktore i temperaturna kolebanja. Rasađivanje nekaljenog rasada (direktno iz toplih leja bez pripreme ) a često je slučaj u praksi, dovodi do sporog i teškog primanja mladih biljaka. Rasad sporo raste , stablo i lisne drške često dobijaju ožegotine od sunca. Ova oštećenja su dodatno pogodna za gljivična oboljenja pa veliki broj biljaka propadne i istrune.