Kako sačuvati novi rod

, žetva, foto: Domaćinska kuća, autor: Svetlana Kovačević
, žetva, foto: Domaćinska kuća, autor: Svetlana Kovačević

Najznačajniji štetni insekti koji se javljaju na uskladištenim proizvodima su: žitni žižak (Sitophilus granarius), žitni moljac (Sitotroga cerealella), veliki brašnar (Tenebrio molitor) i mali brašnar (Tribolium confusum). Štete koje nanose mogu biti direktne i indirektne.

Direktne štete se odnose na smanjenje kvaliteta i težine napadnutog zrna. Indirektne se odnose na zagađivanje ostalog neoštećenog zrna, povećanje vlažnosti i stvaranje povoljnih uslova za razmnožavanje drugih štetnih organizama. Gore navedeni skladišni insekti napadaju klicu, zatim celo zrno i oštećuju ga. Hraneći se klicom imaju brži razvoj nego kada se hrane ostalim sadržajem zrna.

Zaraženo žito podložnije je napadu prouzrokovača bolesti što dovodi do gubitka kvaliteta i hranljive vrednosti zrna. Oni se sve češće pojavljuju zbog sve toplijih zima i leta tako da mogu razviti i više generacija godišnje. Da bi sačuvali ovogodišnji rod (žito, kukuruz) proizvođačima se preporučuje da skladište novo žito u već pripremljen skladišni prostor, da skladište zdravo žito i sa što manjim stepenom oštećenja. Higijena skladišta je obavezna mera koja obuhvata održavanje skladišta u čistom i urednom stanju, uklanjanje zaliha uskladištenih proizvoda, održavanje temperature (ispod 8 °C), obavezno provetravanje skladišta, dezinsekciju. Dezinsekcija podrazumeva primenu insekticida na bazi a.m. pirimifos-metil.

Nakon tretiranja prostor se zatvara, a karenca je 3 dana, posle toga se obavlja provetravanje i tek tada se novo žito unosi u skladište. Uskladištene proizvode treba stalno kontrolisati bez obzira što su smešteni u čisto skladište, zato što uvek postoji mogućnost da se nasele štetni insekti. Održavanje higijene skladišta je od velike važnosti za sprečavanje prenamnožavanja skladišnih štetočina, kao i za očuvanje kvaliteta i prinosa uskladištenih proizvoda.