Samo uz redovne mere do boljih prinosa

Ilustracija. poljoprivredno zemljište, foto: S,K.
Ilustracija. poljoprivredno zemljište, foto: S,K.

U onim područjima u kojima je zastupljena ilovača, naročito gde su lake do srednje ilovače, postoji veća pogodnost za gajenje različitih vrsta voća. Međutim takva zemljišta nisu izuzeta od agromeliorativnih mera,  koje moraju biti stalne, ali sve zavisi od stepena koliko se zemljište koristi.

Na parcelama  gde se nalazi glinasta ilovača, to zemljište je pogodno za različite vrste voća, u zavisnosti od nagiba terena. Preporučuje se da se na ovakvom zemljištu, radi duboko oranje, sa mešanjem podhumusnog i humusnog sloja radi poboljšanja  strukture površinskog sloja, gde se poboljšava aeracija, i vodni režim, sa boljom pristupačnošću kalcijuma i fosfora, a samim tim i boljim razvojem perifernih delova korena sa većom sposobnošću usvajanja vode i hranljivih materija. Da bi se sve ovo postiglo nije dovoljno samo primenjivati mehaničke mere, već je neophodno stalno obogaćivanje zemljišta hranljivim materijama koje su neophodne za biljke koje se gaje na tom zemljištu, a što zajedno sa oranjem utiče na menjanje strukture zemljišta. Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak (zgorelo ili poluzgorelo stajsko đubrivo). Stajnjak je potrebno unositi u zemljište svake 3-4 godine, u količini 30-40 tona po hektaru. To je naročito potrebno ako su ta zemljišta slabije obezbeđena humusom (najčešće se koristi goveđi stajnjak). Stajnjak reguliše ishranu voćaka, bitno popravlja fizičke osobine zemljišta, vodno vazdušni i toplotni režim.

Reguliše strukturu zemljišta, kao i aeriranje i popravku vodopropustljivosti. Najbolje je unositi poluzgoleli stajnjak, koji se rastura u jesen na parceli, ili u proleće kada se već formira zasad. Ako se oranje obavlja u jesen, tada je bitno obratiti pažnju na vlažnost zemljišta, jer može doći do problema, vlažno zemljište nije dobro za obradu, jer dolazi do narušavanja plodnosti.

Nije dovoljno unositi samo stajsko đubrivo, treba unositi i mineralna veštačka đubriva, jer za cilj ima popravku zemljišta.  Najbitnije je poštovati preporuke đubrenja posle analize zemljišta, jer se samo tako mogu dobiti očekivani prinosi. Ako je preporuka da se podignud zasad đubri sa stajnjakom i to 20t/ha, a zasad je formiran na parceli površine 35 ari, onda na toj parceli zaoravanjem shodno vremenu i preporuci, treba uneti 8,75 t stajnjaka, isto to važi i za parcele gde je planirano podizanje zasada. Ako je analiza zemljišta pokazala da je potrebna primena krečnjaka, i to na istoj parceli u količini 3t/ha onda je količina kreča koju treba uneti na površinu 1.05t. Isti princip je i za đubrenje vaštačkim đubrivom.

Povezano

Iz ove kategorije