Za šta je dobra ova neobična biljka

Ilustracija: vilino sito, foto: pixabay
Ilustracija: vilino sito, foto: pixabay

Vilino sito, najčešće je bez stabla pa listovi obrazuju prizemnu rozetu. Dugački su do 30 cm, a široki 6 cm i perasto su deljeni na 10 – 12 režnjeva sa svake strane. Lisni režnjevi imaju bodljaste zupce. Cvetovi su sakupljeni u cvast glavicu čiji je prečnik 5 – 13 cm i najčešće je pojedinačna. Jezičasti cvetovi su srebrnobele boje i postavljeni periferno na glavici. Cevasti cvetovi, žuto do smeđe boje, grade centralni disk. Kada je vlažno vreme, glavica se zatvara čime se štiti polen (predznak za kišu). Cveta od avgusta do septembra. Plod je ahenija sa papusom. Rizom je dobro razvijen, vretenast i vertikalno položen. Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi. Posebno je lekovit veliki, debeo i mesnat koren, koji može da naraste i metar. Prijatno miriše, a ukus mu je oštar i aromatičan, kada se raseče pušta mlečni sok.

U lekovite svrhe se vadi u rano proleće ili u kasnu jesen, odmah očisti i suši u hladu ili u sušari. Čuva se na suvom mestu jer je sklon plesni. Od delotvornih sastojaka, koren ima čak 80 odsto eteričnog ulja karlina-oksida, a u većim količinama i inuline, tanine, polisaharide, smolu.

Vilino sito (Carlina acaulis), prepoznaje se po ogromnim, bodljikavim, lisnatim rozetama i glavičastim cvastima poleglim po zemlji. Prema verovanju, štiti od zla i unosi Božji blagoslov u kuću. Ukoliko se nosi kao talisman donosi blagodet, zdravlje, smirenje, izobilje, uspeh i sreću. Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi.

Deluje spazmoliticno, diuretično, dijaforetično (podstie preznojavanje). Umirujuće, pospešuje varenje, smiruje stomačne probleme, antiupalno, antimikrobno, antifungalno,  stimuliše izdvajanje sekreta u organizmu i podstice iskašljavanje, protiv parazita, deluje povoljno na bubrege i bešiku, poboljšava stanje kod bolesti gastro-intestinalnog trakta propraćenih bolovima i gorušicom. Smanjuje bolove kod hemoroida.

Unutrašnje se koristi kod otoka različitog porekla, tečnosti u stomaku (acit), narušenog varenja, paraliza (naročitito jezika), kod pojačanih kiselina u zelucu, kolitisa i gastritisa. Upale urinarnih puteva, upale bubrega, kao diuretik, kod vodene bolesti i parazita. Neredovne mensturuacije. Ređe se koristi kod slabosti organizma, premora, nervne iscrpljenosti.

Priprema čaja

Čaj se pravi kada se jedna do dve kašičice usitnjenog korena pomešaju sa 250 ml hladne vode. Zagreje se do ključanja, kuva dva minuta i procedi. Nezaslađen ili zaslađen s medom, pije se tokom dana u manjim gutljajima, dok se ne otklone zdravstveni problemi i ne oseti poboljšanje.