Nove sorte šljive otporne na šarku

Ilustracija: sljive u gajbi, foto: S.K.
Ilustracija: sljive u gajbi, foto: S.K.

Poslednjih nekoliko decenija primat u oplemenjivanju i selekciji evropske šljive drže oplemenjivači iz Nemačke. Posmatrajući osobine priznatih sorti u poslednjih 30 godina dolazi se od zaključka da je jedan od bitnijih ciljeva bio dobijanje sorti sa viokim stepenom otpornosti prema virusu šarke šljive. Osim otpornosti na bolesti nova sorta mora zadovoljiti i druge kriterijume da bi našla svoje mesto u proizvodnji, kao što su redovna i dobra rodnost, vreme cvetanja i zrenja, atraktivnost i kvalitet plodova i ekološka adaptivnost.
Do sada je priznato četiri sorte koje su otporne na virus šarke šljive. To su: Jojo, Jofela, Joganta i Jolina. Njihova otpornost se bazira na hipersenzibilnosti, zbog koje se prodor virusa sprečava jakom i brzom reakcijom biljke i nekrozom tkiva na mestu prodora virusa.

Jojo je sorta koja otpornost bazira na hipersenzibilnosti. Ona je samooplodna, srednje pozna – sazreva u prvoj polovini avgusta, oko nedelju dana pre sorte Stenlej. Rano prorodi i redovno i obilno rađa.  Plod je srednje krupan do krupan (35 g.), dobrog kvaliteta, žutog mesa, čvrstog i sočnog, slatko nakiselog ukusa i izvrsne arome. Pokožica je ljubičasto plava sa obilnim pepeljkom. Plodovi su pretežno namenjeni stonoj potrošnji, dobre su transportabilnosti i mogu se čuvati dve do tri nedelje u hladnjači. Sorta Jojo je nadalje korišćena u oplemenjivanju za dobijanje drugih sorti otpornih na šarku šljive.

Jofela je samooplodna sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi i redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan do krupan, odličnog kvaliteta, mesa zlatnožute boje sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina i izraženom aromom. Sorta je kombinovanih svojstava, pogodna je kako za stonu potrošnju tako i za preradu. Nedostatak joj je osetljivost na trulež plodova.

Joganta je samooplodna sorta koja sazreva u drugoj polovini avgusta. Stabla su srednje bujnosti sa kompaktnom krunom. Plod je vrlo krupan (50 do 90 g.), čvrstog mesa, sa visokim sadržajem šećera, veoma dobrog kvaliteta. Pokožica je tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom. Zbog krupnoće plodova koristi se uglavnom za stonu potrošnju.

Julina je po osobinama slična Joganti, s obzirom da je nastala kombinacijom istih sorti. Osnovna razlika je što je ova sorta delimično samooplodna i za stabilnu rodnost su joj potrebne sorte oprašivači.
Navedene sorte se još uvek ne nalaze u Registru priznatih sorti Republike Srbije, i kod nas ih nema u komercijalnoj proizvodnji.
Pored ovih sorti, u proizvodnji već postoji veći broj sorti koje su, u većoj ili manjoj meri, tolerantne na virus šarke šljive. Neke od njih, kao što su Topfajv i Presenta, se nalaze u Registru priznatih sorti i kod nas, dok su interesantne i vredne pažnje još i sorte Juna, Hanka, Azura itd. S obzirom na status virusa šarke šljive u Srbiji, očekivanje je da ove sorte nađu mesto i u našim proizvodnim zasadima i popune već bogatu ponudu domaćih sorti, ali i da učestvuju u stvaranju nekih novih otpornih sorti.