Nega jagnjadi

Ilustracija. farma jagnjadi, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija. farma jagnjadi, foto: Domaćinska kuća

Iako se ovce lako jagnje, gubici pri jagnjenju na našim gazdinstvima su do 20 pa i više procenta, pa je i uspeh ovčarske proizvodnje u mnogome zavisi  od uspeha zimskog jagnjenja. Da bi imali bolji uspeh u jagnjenju neophodno je da osim pripreme,  veću pažnju posvetimo na prihvat i negu jagnjadi neposredno po jagnjenju.

Nakon što se ojagnji, jagnjadima se očisti nos i usta od sluzi. Ako je jagnjenje bilo teško i dugotrajnu, jagnje moramo odmah podići za zadnje noge (da izbaci plodovu vodu iz usne duplje i sprečiti njen prodor u pluća). Plodova voda može za nekoliko minuta izazvati gušenje, ili za  2-3dana upalu pluća od koje jagnje može da ugine. Pupčana vrpca pri jagnjenju se sama kida, ukoliko ne mi je presecamo dezinfikovanim makazama (5-7 cm od trbuha) i dezinfikujemo jodnim preparatima.

Mokru prostirku treba ukloniti, i zameniti novom suvom jer vlažna prostirka prouzrokuje razvoj mikroorganizma koji su osnov za razvoj određenih zaraznih bolesti. Majkino vime treba oprati toplom vodom i obrisati suvom, čistom krpom. Prve mlazeve  kolostruma treba izmusti u posebnu posudu. Jer uglavnom se u njih nalazi veći broj  mikroorganizma, koji prouzrokuju smetnje pri varenju hrane u želudcu. Kad je porođaj tekao bez poteškoća, zdrava vitalna jagnjad dići će se za 10-15 min. i tražiti sisu. Slabom i sitnom podmlatku potrebno je pomoći da prihvate sisu. Jednom rukom se podiže jagnje a drugom se pridržava vime da bi je jagnje što lakše prihvatilo. U težim slučajevima, kolostrum se pomuze i daje jagnjadima da popije vodeći računa o temperaturi mleka koja mora biti od 37-380 C. Jagnje mora popiti kolostrum što pre a najkasnije 24 ha nakon poroda. Kolostrum sadrži antitela koja mu obezbeđuje pasivan imunitet koji je  osnov budućeg  aktivnog imuniteta. Istovremeno on čisti probavni trakt. Ako ovca ne prihvati jagnje odvaja se u poseban boks, u kojem ostaje sve dok  ne prihvati jagnje. Kod visoko mlečnih ovaca potrebna je svakodnevna kontrola vimena (jednom do dva puta izmusti mleko u posudu). Ovce sa mladim jagnjadima nakon jagnjenja držimo u boksove za jagnjenje 7-10 dana, zavisno o zdravstveno stanje jagnjadi. Nakon toga pustamo ih u zajedničke boksove sa ostalim ovcama i jagnjadima.

 Ovce nekoliko dana po jagnjenju ne smemo hraniti punim obrokom da ne bi dobile upalu vimena zbog prevelikog lučenja mleka. U slučaju da majke nemaju dovoljno mleko potrebno je jagnjad prihranjivati. U početak se može davati mleko ovaca, koza ili krava, a u uzrastu 2-3 nedelje može mlečnom zamenom za jagnjad. Prelaz sa mleka na mlečnu zamenu mora biti postepen. Teži ali zdraviji način je kad jagnjad podmetnemo pod drugu ovcu koja ima više mleka, ili imaju jedno jagnje, ili su bez jagnjad. Jagnje koje podmećemo,mažemo mlekom ovce pod koju se podmeće (najčešće noću da ga ovca ne vidi).

U slučaju kada je ovci uginulo jagnje možemo podmetnuti drugo jagnje na koje stavljamo kožu od uginulo jagnje. Ovcu  i jagnje treba odvojiti u individualni boks, i potrebno je nekoliko dana pridržavati ovcu dok dojimo jagnje (dok se ovca navikne na jagnje). U slučaju da se tog dana nije ojagnjila ni jedna ovca poželjno je imati kolostrum u rezervi. Pre upotrebe treba ga zagrejati na indirektni izvor toplote na temperature od 37-39 °C i dati jagnjadima da popije po 50ml tri puta u razmaku po dva sata. Nakon toga možemo preči na grupno mleko ili zamenu za mleko. Poželjno je da svako stočarsko gazdinstvo ima u rezervi z

Povezano

Iz ove kategorije