Prvo osemenjavanje: Uzrast i telesna masa priplodnih junica pri prvom osemenjavanju imaju uticaja u daljem gajenju, plodnosti i prozvodnje. Pri suviše ranim osemenjavanju mogu se očekivati niži stepen steonosti junica koje su tek postigle polnu zrelost i veći problemi prii teljenju, kao i slabija sposobnost koncepcije posle prvog teljenja i manja mlnjčnost u prvo laktaciji. Često se mlade junice osemenjene sa malom težinom tokom bremenitosi hrane intenzivno da bi postigle željenu telesnu masu, što vodi njihovom tovljenju. To ima za posledicu preveliko gubljenje težine po teljenju i nižu mlenost u laktaciji.
Međutim ni suvišno odlaganje prvog osemenjavanja nije ekonomski opravdano. Gajenje junica je značajan trošak farme koji će biti eliminisan tek nakon njihovog teljenja. Neosporno je da junice koje se kasnije tele ostvaruju u praksi nešto veću proizvodnju mleka u prvoj laktaciji. Ipak povezanost uzrasta pri prvom teljenju i količine mleka u laktaciji koja sledi uglavnom je niska, tako da prinos mleka za svaki mesec kasnijeg teljenja nije veći od 60 kg. Očigledno je d zbog toga ne treba suviše odlagati prvo osemenjavanje jer bi na primer za 10 meseci kasnijeg teljenja dobila količina od najviše 600 kg mleka a izgubila cela laktacija u kojoj sasvim sigurno mlečnost nikada ne bi bila toliko niska. Osemenjavanje junica u znatno većem uzrastu produžuje generacijski interval i time smanjuje očekivani godišnji selekcijski uspeh u genetskom poboljšanju goveda. Takođe na aukcijama i izložbama, dobro razvijene a lade junice su uvek bonje vredovane od starijih junica. Polazeći od navedenih napomena osemenjavanje priplodnig unica treba praktikovati prvo osemenjavanje sa 15-17 meseci starosti. Vreme prvog osemenjavanja je prilika dda se izvrši poslednja selekcija priplodnih junica koje se uvode u ciklus reprodukcije. Od predhodne selekcije koja se obično izvodi pri prevođenju teladi u kategoriju junica, može doći do nastanka ili ispoljavanja određenih nedostataka koji se ne mogu prihvatiti kod priplodnih grla.
Pored zaostajanja u porastu i posledica određenih bolesti moguće je u ovom uzrastu i manifestacija nekih pre svega subvitalnih degenerativnih osobina. Takva je na primer strabizam (razrokost) koja se identifikuje sa 12 meseci starosti. Takođe je veoma važna kontrola stanja reproduktivnih organa u smislu smetnji koje bi onemogućile pravilno ispoljavanje estrusa, uspešnu oplodnju i normalno tajanje bremenitosti. Svaki uočeni nedostatak mora biti dovoljan razlog za rigorozno izlučenje, jer samo normalno razvijena i zdrava grla mogu podneti opterećenje visokom proizvodnjom i biti dugo u korišćenju tj. u proizvodnji.
Smeštaj: Za smeštaj junica obično se koriste jednostavni objekti, sa relativno malo opreme, bilo da se drže u vezanom ili slobodnom sistemu. Adekvatan smeštaj podrazumeva dobar konfor u staji sa stanovišta svetla, vazduha,
zaštite i površine za ležanje. Na malim farmama junice se najčešće drže vezano u istom objektu s drugim kategorijama i na ležištima za muzne krave. Pri takvom smeštau treba nastojati ako je moguće da se obezbedi korišćenje ispusta sa zemljanom podlogom van objekta kada to vremenski uslovi dozvoljavaju. Dobar objekat za vezano držanje junica treba da obezbedi sledeće norme toplotno vlažnog režima: produktivn temperatura staje 5-25 stepeni (optimalna 12-20 stepeni) i relativna vlažnost vazduha 40-80% (optimalna 60-80%). Međutim kako je reč o priplodnom podmlatku, prednost uvek treba dati slobodnom držanju junica.
Od više tipova objekata za slobodno držanje junica kao najpogodniji mogu se preporučiti sledeći:
– Zatvoreni objekti sa ležajnim boksovima i ispustom s tvrdom i mekom podlogom van objekta
– Zatvoreni objekti sa dubokom prostirkom i ispustima kao u prethodnom objektu (ispust sa tvrdom i mekom podlogom van objekta)
– Objekti – nadstrenice s dubokom prostirkom i prostranim ispustima s betonskom podlogom van nje.
U uslovima kada se može obezbediti dovoljna količina prostirke (slame) u količini od 4-5 kg po grlu dnevno, prednost treba dati držanju junica na dubokoj prostirci, posebno u otvorenim objektima – nadstrešnicama koji su i
najjeftiniji za izgradnju. Pri takvom smeštaju mogu se prihvatiti normativi od 1,9 do 2,3 m2/grlo na prostoru za ležanje i 3,7 do 4,6 m2 ispusta s tvrdom podlogom. Ako se može obezbediti površina ispusta sa zemljanom podlogom
treba planirati 11 do 18 m2/grlo.
Držanje priplodnih junica u objektima sa ležajnim boksevima je pogodan način za farme na kojima se i za krave koristi isti sistem smeštaja. Time se izbegavaju problemi s prvikacanjem prvotelki u slučajevima kada su junice i muzne krave smeštene u različitim sistemima držanja. Ako nije moguće od početka, najkasnije sa 300 do 400 kg težine mlade junice treba prevesti na navikavanje u objektima sa ležajnim boksovima.
