GREŠKE U ISHRANI OVACA

Ilustracija: farma ovaca, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: farma ovaca, foto: Domaćinska kuća

Ishrana ovaca neizbalansiranim obrocima dovodi do različitih poremećaja u organizmu ove kategorije ovaca koji mogu imati nesagledive negativne posledice, kako po zdravlje i kondiciju grla, tako i po proizvodne rezultate celog stada. Nedostatci pojedinih hranljivih materija mogu izazvati poremećaje u vidu deficita ili pojavu obolenja uzrokovanih nepravilnom ishranom. Deficiti se mogu otkloniti optimalnim balansiranjem obroka, a obolenja uzrokovana nedostacima određenih hranljivih materija mogu biti trajne prirode i neizlečiva i ona koja se sa uklanjanjem uzroka mogu izlečiti. Određeni poremećaji u ishrani vezani su za unošenje u organizam štetnih materija organske
i neorganske prirode. Ovo se najčešće odnosi na određene mikroorganizme i njihove produkte (toksini).

U ovom poglavlju napomenućemo neke najvažnije negativne posledice izazvane nedostatcima pojedinih hranljivih materija:
Nedostatak (deficit) energije – Kod nedostatka energije u obroku ovaca dolazi do usporavanja i prestanka prirasta, gubitka telesne mase, smanjene plodnosti ili poremećaja reprodukcije, opadanja mlečnosti ili skraćivanja laktacije, smanjenje kvaliteta i količine vune
(,,gladna istanjenost), smanjenje otpornosti na infekcije i povećanje smrtnosti ovaca.
Nedostatak (deficit) proteina – Pri nedostatku proteina u obroku ovaca dolazi do opadanja apetita, smanjenog konzumiranja hrane i lošijeg iskorišćavanja proteina, usporen rast, lošiji razvoj mišićnog tkiva, gubitak telesne mase, smanjenje reproduktivne sposobnosti grla i proizvodnje vune, u slučaju izraženog deficita dolazi do ozbiljnog poremećaja u varenja, nutritivne anemije i pojave
edema.

Povećano unošenje energije – kako nedovoljno unošenje energije putem hrane može imati negativne posledice isto tako i previše i preterano unošenje u organizam energije ostavlja negativne posledice koje se kod ovaca ogledaju u utovljenosti priplodnih grla, što može dovesti do poremećaja i problema u reprodukciji i teškom jagnjenju ovaca, kao i u rođenju mrtvih jagnjadi kao posledica
teškog jagnjenja. Mogući problemi koji se mogu javiti kod ovaca posle jagnjenja su mlečna groznica i ketoza.
Nedostaci u vitaminima – Avitaminoze nisu predstavljale za domaće životinje probleme dok su gajene pretežno u slobodnoj prirodi gde su dobijale dovoljno vitamina iz prirodnih izvora.
Pojave avitaminoza i hipovitaminoza ovaca najčešće se javljaju u periodu rasta i razvoja, razmnožavanja, bremenitosti i laktacije, kada su potrebe za vitaminima najveće. Za ovce je praktično potrebno hranom obezbediti vitamine A, D i E, kako se nebi pojavljivale uzgojne bolesti,  poremećaji u reprodukciji, rastu i razvoju. To naročito važi za ovce u zadnjoj fazi bremenitosti,
laktaciji i mrki.

Nedostatci u makroelementima i mikroelementima – Simptomi nedostataka ili poremećenog odnosa pojedinih minerala javljaju se usled neadekvatno izbalansirane ishrane, odnosno nedovoljne zastupljenosti u obroku. Duži nedostatak pojedinih minerala u ishrani može
dovesti do ozbiljnih posledica u funkciji organizma ovaca.
Pored pojave nedostataka ili deficita u ishrani ovaca neophodno je u kratkim crtama pomenuti i neke poremećaje izazvane nepravilnom ishranom, a možemo ih klasifikovati kao obolenja koja je neophodno prevenirati ili lečiti.
Graviditetna toksemija – javlja se kod visoko sjagnjenih, mršavih ovaca koje su siromašno i oskudno hranjene, naročito kod ovaca sa blizancima ili trojkama. Povezana je i sa lošim apetitom i izgladnjivanjem ovaca koje su bile predebele na početku graviditeta, kao i sa transportnim stresom visoko gravidnih ovaca (treći tremestar graviditeta).
Pored pojave nedostataka ili deficita u ishrani ovaca neophodno je u kratkim crtama pomenuti i neke poremećaje izazvane nepravilnom ishranom, a možemo ih klasifikovati kao obolenja koja je neophodno prevenirati ili lečiti.

Hipokalciemija – obolevaju ovce u visokom graviditetu ili ranoj laktaciji kao posledica kvalitativno i kvantitativno siromašne ishrane, siromašne u mineralima i vitaminima. Hipomagneziemija najčešće se javlja pri prebacivanju visokogravidnih i dojnih ovaca na sočne zelene pašnjake (zelene cerealije su siromašne u Mg) ili kod dojnih ovaca na pašnjacima koji bujno rastu (prolećni pašnjaci).

Ketoza – Razlog nastanka ketoze kod ovaca je neizbalansirana ishrana. Potrebe ovaca u energiji pred kraj bremenitosti su velike, a kapaciteti za konzumiranje hrane su smanjeni. Kada grlo ne unosi dovoljne količine energije kroz obrok organizam reaguje mobilizacijom telesnih rezervi što dovodi do stvaranja ketonskih tela. Što više se koristi ovaj izvor energije, to se više stvara ketonskih
tela i nastaje oboljenje koje se naziva ketoza.
Kamenčići u organima za varenje – Metabolički poremećaj pri kome se stvaraju kamenčići u organima za varenje i mokraćnim kanalima, a nutritivnog karaktera vezani su za: unošenje neadekvatne količine vode, povećano unošenje u obroku fosfora i kalijuma, a nedovoljno vitaminaA, napajanje ovaca tvrdom vodom, obroci u kojima je zastupljen sirak, proso ili pamukova sačma, i dr.

Acidoza – je metabolički poremećaj koji se karakteriše depresijom, gubitkom apetita, a u težim slučajevima padanjem, gubitkom svesti i uginjavanjem. Nutritivni razlozi nastajanja acidoza su prevelika produkcija mlečne kiseline u buragu usled naglog unošenja većih količina hrane bogate lako rastvorljivim ugljenim hidratima (koncentrati).  Obično nastaje 6-12 sati posle uzimanja većih količina.
Nadun – ovaj poremećaj najčešće nastaje usled konzumiranja mlade leguminozne zelene mase ili pri nagloj promeni obroka (prelazak sa zimske ishrane na pašu u proleće). Ako se javi u blažoj formi nema ozbiljnijih posledica, ali ako se radi o težim oblicima može doći do uginuća.

Klostridioza – Pulpy kidney disease (Cl. perfringens tip D) – javlja se kod ovaca na pojačanoj ishrani, tj. kod onih koje se prebaciju na bolje pašnjake ili u flašing sistemu ishrane ovaca. Kod ishrane nekvalitetnom silažom moguća su trovanja C. botulinum (botulizam, gde je
ishod uglavnom fatalan.

Listerioza – ili ,,silažna bolest, najčešće je povezana sa konzumiranjem silaže, posebno one lošeg kvaliteta. Uzročnik je listeria monocitogenes, bakterija koja je normalno prisutna u zemljištu i na biljkama. U blažem obliku simtomi ove bolesti manifestuju se pobačajima i perinatalnim infekcijama. U težim slučajevima bolesti kod ovaca i koza smrt nastupa obično 4-48 sati nakon
pojave prvih simptoma. Spontani oporavak kod njih je redak.

Mikotoksikoze – Mikotoksini su toksični sekundarni metaboliti, proizvedeni od strane gljivica (plesni). Toksični efekti mogu se definisati izrazima akutni i subakutni (hronični). Akutni nivo je nivo koji proizvodi kliničko (patološko) stanje kada je životinja dobila određenu dozu mikotoksina tokom relativno kratkog vremena. Spektar delovanja mikotoksina na ovce može se kretati od smanjene proizvodnje do iznenadog uginuća. Prvi znaci su gubitak apetita i telesne mase, ali su simptomi varijabilni i zavise od toksina do toksina. Uzroci se trebaju tražiti u ishrani ovaca plesnivom koncentrovanom hranom, senom i silažom.