Optimalno vreme za prvo osemenjavanje junica simentalske rase

Ilustracija: Izložba stoke, foto: G.Đ.
Ilustracija: Izložba stoke, foto: G.Đ.

Junice simentalske rase polnu zrelost dortižu znatno ranije od vremena kada je jedinka spremna za prvo osemenjavanje, odnosno dok ne dostigne telesnu zrelost. Polna zrelost ili pubertet se definiše kao uzrast kad se kod junica pojavi prvi estrus, kojeg zatim prati estrusni ciklus.

Junice simentalske rase polnu zrelost dostižu sa 8 do 9 meseci starosti, sa prosečnom težinom od 250-280 kg, a prvo osemenjavanje se preporučuje u uzrastu od 15-17 meseci. Naime, tada junice treba, u uslovima normalne ishrane, da su telesne mase oko 400 kg. Ako se junice osemene u tom periodu imaćemo ciljano vreme teljenja od 24-26 meseci starosti što se smatra idealno u našoj uzgojnoj praksi. Veoma mlade, a takođe i veoma stare prvotelke imaju češće probleme pri teljenju.

Suviše rano osemenjavanje povlači za sobom sledeće probleme: opasnost od nedovoljne razvijenosti karlice (odnosno nastanka uske karlice, kao prepreke teljenju), teških teljenja (pogotovo ako je osemenjena semenom bika koji daje krupnu telad, ili ako prenese), zakržljavanja same junice – prvotelke (jer ni sama nije završila porast, a već je opterećena graviditetom – ovo je posebno slučaj ako se junice ne hrane kako treba), neadekvatne pripremljenosti za graviditet i kasnije laktaciju jer potrošnja jednog dela unete hrane za porast junice dovodi do smanjenog iskorišćavanja unetog obroka za potrebe rada mlečne žlezde, i posledično do manje mlečnosti koju ćemo u kasnijim laktacijama teško dovesti na željeni nivo. Pored svega navedenog, javljaju se i problemi sa nižim stepenom steonosti junica koje su tek dostigle polnu zrelost, te slabije sposobnosti koncepcije posle prvog teljenja. U praksi su česti slučajevi da odgajivači
obilnijom ishranom žele da grla za priplod dostignu željenu telesnu masu kako bi osemenjivanje moglo da počne ranije od preporučenog perioda. Ali, ukoliko se ovakve junice intenzivno hrane, da bi dostigle željenu težinu, dolazi do njihovog tovljenja, što ima za posledicu preveliko gubljenje težine po teljenju i nižu mlečnost u laktaciji. Ni suviše kasno osemenjavanje nije dobro jer se gubi na ekonomskom aspektu uzgoja. Ovakve junice koje se tele u kasnijem periodu imaju nešto veću mlečnost u prvoj laktaciji, ali to nije dovoljno jer se postavlja pitanje da li će u sledećim laktacijama uspeti da nadoknade zaostatak.

Osemenjavanje junica u znatno većem uzrastu produžuje i generacijski interval i smanjuje selekcijski uspeh. Iz svega navedenog se vidi da se planiranju prvog pripusta junica mora pristupiti sa velikom pažnjom jer samo zdrava i normalno razvijena grla mogu podneti opterećenje visokom proizvodnjom i biti dugo u korišćenju.