Dobra medonosna biljka

Ilustracija: trava iva, foto:Adnen Kunić
Ilustracija: trava iva, foto:Adnen Kunić

Vrba iva (Salix caprea), dobra medonosna biljka, koju nazivaju je još i  iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica. Ne treba zaboraviti da postoji čak 350 vrsta vrbe, a da su lekovite samo bela, iva i rakita, odnosno crvena vrba. Vrba raste  obliku grma ili drveta. Svaki grm ili drvo nosi cvetove samo jednog pola. Muški cvetovi su jajastog oblika s prašnicima žute boje, dok su ženski cvetovi vitki i valjkasti, sivo-zelene boje.

Kora vrbe ive se sakuplja u rano proleće kada počnu da bujaju njeni sokovi. Koristi se za spremanje tinkture, ekstrakta, praha ili čaja. Kora vrbe ive se preporučuje protiv raznih vrsta upala, uključujući čak i reumu i artritis. Pomaže pri snižavanju povišene temperature i otklanjanju groznice, kod različitih bolnih stanja, kao što su neuralgije i glavobolje.

Za pčelarstvo su najznačajnije vrste:

Vrba iva, planinska iva ili vrba, (Salix caprea L),je prva od svih vrba koja je značajna za pčelarstvo, a počinje cvetati  u martu pa do aprila,  pre listanja,  obično na jednom staništu oko 10-15 dana. Drvo joj dosiže visinu i do 12 metara do nadmorske visine od 1700 metara, a najviše je rasprostranjena u nizinama. Pogoduju joj staništa gde je pre toga bila šuma. Muški cvet ove vrbe u narodu je poznat pod imenom „maca“  ili“cica maca“, a cvate već povovimom marta.

Poznato je da daje i do 3 kg nektara dnevno,  a na kraju paše prinos i do 20 kg meda po košnici. Budući je korisna medonosna biljka u vremenu nakon zime kada je najkritičnije vreme opstanka i razvoja pčelinjih društava treba je gajiti, saditi na svim mestima bliže pčelinjaku (stacionaru) pčelara.

Povezano

Iz ove kategorije